15
Мудрост доноси спасење, а безумље и грехови пропаст.
1 Одговор благ утишава гнев,
а реч прека подиже срдњу.
2 Језик мудрих људи украшава знање,
а уста безумних просипају безумље.
3 Очи су Господње на сваком месту
гледајући зле и добре.
4 Здрав је језик дрво животно,
а опачина с њега кршење од ветра.
5 Луд се руга наставом оца свог;
а ко прима укор бива паметан.
6 У кући праведниковој има много блага;
а у дохотку је безбожниковом расап.
7 Усне мудрих људи сеју знање,
а срце безумничко не чини тако.
8 Жртва је безбожничка гад Господу,
а молитва праведних угодна Му је.
9 Гад је Господу пут безбожников;
а ко иде за правдом, њега љуби.
10 Карање је зло ономе ко оставља пут;
који мрзи на укор, умреће.
11 Пакао је и погибао пред Господом,
а камоли срца синова човечијих.
12 Подсмевач не љуби оног ко га кори,
нити иде к мудрима.
13 Весело срце весели лице,
а жалост у срцу обара дух.
14 Срце разумно тражи знање,
а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15 Сви су дани невољникови зли;
а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16 Боље је мало са страхом Господњим
него велико благо с немиром.
17 Боље је јело од зеља где је љубав
него од вола угојена где је мржња.
18 Човек гневљив замеће распру;
а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19 Пут је лењога као ограда од трња,
а стаза је праведних насута.
20 Мудар је син радост оцу,
а човек безуман презире матер своју.
21 Безумље је радост безумнику,
а разуман човек ходи право.
22 Намере се расипају кад нема савета,
а тврдо стоје где је много саветника.
23 Радује се човек одговором уста својих,
и реч у време како је добра!
24 Пут к животу иде горе разумноме
да се сачува од пакла одоздо.
25 Господ раскопава кућу поноситима,
а међу удовици утврђује.
26 Мрске су Господу мисли зле,
а беседе чистих миле су.
27 Лакомац затире своју кућу,
а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити,
а уста безбожничка ригају зло.
29 Далеко је Господ од безбожних,
а молитву праведних чује.
30 Вид очни весели срце,
добар глас гоји кости.
31 Ухо које слуша карање животно
наставаће међу мудрима.
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју;
а ко слуша карање, бива разуман.
33 Страх је Господњи настава к мудрости,
и пре славе иде смерност.