1 Давид рече у себи: „Једног дана ћу ипак погинути од Саулове руке. Боље је за мене да побегнем у земљу Филистејаца. Тада ће Саул престати да ме тражи по израиљским крајевима, па ћу умаћи његовој руци.“

2 Давид се дигне и оде са шест стотина људи, који су били с њим, Ахису, сину Маоховом, цару Гата. 3 Давид је боравио код Ахиса у Гату, он и његови људи, сваки са својом породицом. Давид је са собом имао своје две жене, Ахиноаму из Језраела и Авигеју из Кармила, Навалову удовицу. 4 Саул је сазнао да је Давид побегао у Гат и више га није тражио.

5 Давид рече Ахису: „Ако сам стекао твоју наклоност, нека ми се да место у једном од градова у земљи да се настаним. Зашто да твој слуга борави с тобом у царском граду?“

6 Тог дана му је Ахис дао Сиклаг. Зато Сиклаг припада Јудиним царевима све до данас. 7 Давид је у земљи Филистејаца живео годину и четири месеца.

8 Давид је излазио са својим људима и пљачкао Гесурце, Герзејце и Амаличане, који су одвајкада били становници земље која се простире од Сура до Египта. 9 Давид је пустошио ту земљу не остављајући у животу ни мушко ни женско. Односио је само ситну и крупну стоку, магарце, камиле и одећу, и враћао се к Ахису.

10 Кад би Ахис упитао: „Где сте пљачкали данас?“, Давид би одговарао: „У Негеву Јуде“, или: „У Негеву Јерамеила“, или: „У Негеву Кенејаца.“ 11 Давид није остављао у животу ни мушко ни женско да би их довео у Гат, јер је мислио: „Могли би да нас одају и кажу: ’Овако је Давид радио.’“ Давид је имао такав обичај све време док је живео у филистејској земљи. 12 Ахис је имао поверења у Давида говорећи: „Он је заиста постао мрзак своме народу, Израиљу! Зато ће ми бити слуга довека.“