1 У оно време су Филистејци скупили своју војску за рат, да ратују против Израиља. Ахис рече Давиду: „Знај да ћеш ићи са мном у поход, ти и твоји људи.“

2 Давид одговори Ахису: „Сад ћеш свакако видети шта ће учинити твој слуга!“

Ахис рече Давиду: „Зато ћу те поставити за свог телохранитеља заувек.“

3 Самуило је умро и сав га је Израиљ оплакао. Сахранили су га у Рами, у његовом граду. А Саул је био истребио из земље све призиваче духова и видовњаке.

4 Кад су се Филистејци скупили, дошли су у Сунем и утаборили се. Саул је сабрао све Израиљце, па су се утаборили у Гелвуји. 5 Кад је Саул угледао филистејску војску, уплашио се, тако да му се срце јако тресло. 6 Саул је питао Господа за савет, али му Господ није одговорио ни преко снова, ни преко Урима, а ни преко пророка.

7 Тада Саул рече својим слугама: „Потражите ми жену која призива духове, да одем и упитам је.“ Његове слуге му рекоше:

„Ево, има једна жена у Ен-Дору, која призива духове.“

8 Тада се Саул прерушио; обукао је другачију одећу и отишао са двојицом слугу. Била је ноћ кад су стигли к жени. Саул рече: „Призови ми једног духа. Подигни ми онога кога ти кажем.“

9 Жена му одговори: „То знаш шта је Саул учинио, и како је истребио призиваче духова и видовњаке из земље. Зашто ми постављаш замку? Хоћеш ли да ме изручиш смрти?“

10 Саул јој се закле Господом рекавши: „Тако ми живог Господа, нећеш сносити никакву кривицу због овога.“

11 Жена упита: „Кога хоћеш да ти подигнем?“

Он одговори: „Подигни ми Самуила.“

12 Кад је жена угледала Самуила, гласно повика, и рече Саулу: „Зашто си ме обмануо? Ти си Саул!“

13 Цар јој рече: „Не бој се! Него, шта видиш?“

Жена одговори Саулу: „Видим нешто божанско како се диже из земље.“

14 „Како изгледа?“ – упита он.

Она одговори: „Излази старац, огрнут плаштом.“

Саул је тада знао да је то Самуило, па је пао лицем до земље и поклонио се.

15 Самуило рече Саулу: „Зашто си нарушио мој покој и подигао ме?“

Саул одговори: „У великој сам невољи. Филистејци ме нападају, а Бог је одступио од мене; не одговара ми више ни преко пророка, ни преко снова. Зато сам позвао тебе, да ми кажеш шта да радим.“

16 Самуило одговори: „Зашто питаш мене кад је Господ одступио од тебе и постао ти непријатељ? 17 Господ је учинио с тобом како је рекао преко мене. Господ је истргао царство из твоје руке и дао га твоме ближњему, Давиду. 18 Пошто ниси послушао Господњи глас и ниси извршио Господњи гнев на Амалику, зато ти је Господ данас то учинио. 19 Господ ће предати и Израиљце што су с тобом у руке Филистејцима, те ћете сутра и ти и твоји синови бити са мном. Тако ће Господ предати израиљски табор у руке Филистејцима.“

20 Саул се истог трена срушио на земљу свом дужином, престрављен Самуиловим речима. А изгубио је и снагу, јер није ништа јео цео дан и целу ноћ.

21 Кад је она жена дошла к Саулу и видела да је веома уплашен, рекла му је: „Ево, твоја те је слушкиња послушала. Изложила сам свој живот опасности, па сам послушала оно што си ми рекао. 22 Стога послушај глас своје слушкиње: изнећу пред тебе залогај хлеба, па једи. Тако ће ти се вратити снага, па ћеш моћи да се вратиш својим путем.“

23 Али он је одбио говорећи: „Нећу јести!“

Али како су и његове слуге и жена навалили на њега, послушао их је. Тако је устао са земље и сео на лежај.

24 А жена је имала код куће угојено теле, па га је брзо заклала. Затим је узела брашно, па је умесила бесквасне хлебове и испекла их. 25 Онда је донела пред Саула и пред његове слуге. Након што су јели, устали су и те исте ноћи отишли.