8
Вилдад
1 А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:
2 „Докле ћеш о томе да причаш
и докле ће речи твојих уста бити вихор?
3 Зар Бог изврће правду?
Изврће ли Свемоћни праведност?
4 Ако су му твоја деца сагрешила,
он их је препустио њиховим гресима!
5 Али ако потражиш Бога
и Свемоћнога преклињеш за милост;
6 ако будеш чист и праведан,
он ће бдети над тобом
и обновиће твоје праведно боравиште.
7 Незнатни су били почеци твоји,
а будућност твоја процветаће силно.
8 Хајде, питај нараштај пређашњи
и истражи сазнања њихових предака.
9 Јер, ми смо од јуче, не знамо ништа,
сена су наши земаљски дани.
10 Зар те неће поучити,
рећи ти из срца свога и изнети поуке?
11 Расте ли папирус мимо мочваре?
Расте ли трска мимо вода?
12 Док је још у цвату и непосечена,
већ се суши пре осталих трава.
13 Е, такве су стазе оних што Бога заборављају,
тако се руши нада безбожничка;
14 онога чије се поуздање кида
и који се ослања на кућу од паучине;
15 Елем, ослони ли се на кућу своју –
неће стајати;
прихвати ли је се –
неће се држати.
16 Он је као једра биљка на сунцу,
чије се младице пружају изван врта;
17 корење му се над камењарем преплиће
и у кршу тражи места.
18 Али, ако се искорени са свог места,
оно ће га се одрећи: ’Видело те никад нисам!’
19 Ето, то ти је радост његовог пута,
а већ неко други ниче из тла.
20 Гле, Бог не одбацује човека без мане,
али и не прихвата злотвора за руку.
21 Штавише, смехом ће испунити уста твоја
и усне твоје клицањем!
22 Стидом ће се загрнути они који те мрзе,
а шатор зликоваца ће нестати.“