9
Јов
1 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Заиста, ја знам да је тако,
јер како да се човек оправда пред Богом?
3 Ако би неко хтео да се спори са њим,
не би могао да му одговори једну од хиљаду.
4 Он је мудрог срца и свемогућ,
па ко да му пркоси и остане читав?
5 Он помера горе да оне то и не знају,
преврће их у јарости својој.
6 Он потреса земљу из основа њених,
па стубови њени дрхте.
7 Он заповеди сунцу и оно не сија,
над звездама печат ставља.
8 Само он је тај што небеса разастире
и маршира по морским таласима.
9 Он је начинио Медведа, Орион,
Влашиће и јужна сазвежђа.
10 Он чини велике ствари,
неистраживо је мноштво чудеса његових.
11 Гле! Поред мене он пролази, а ја га не видим.
Он пролази, а ја га не опажам.
12 Види – он отима и ко да га спречи?
Ко ће да му каже: ’А шта то радиш?’
13 Бог не одвраћа свој гнев,
под њим су прострти помоћници чудовишта Раве.
14 А шта бих ја још могао да му узвратим?
Које речи да одаберем против њега?
15 Чак и да сам невин, правдати се нећу,
судију ћу свога за милост да молим.
16 Ако га зазовем и он ми се јави,
нећу веровати да је мом вапају поклонио пажњу.
17 Јер он ме ломи у олуји,
без повода задаје ми многе ране.
18 Не пушта ми да дођем до даха
јер ме је горким јадима налио.
19 Ако је до силе, несумњиво он је силан;
али ако је до правде, ко ће да ме брани?
20 Све и да се правдам,
моја ће ме уста прогласити кривим;
осудиће ме и да сам без мане.
21 И да сам без мане, самог себе не познајем
и свој живот ја презирем.
22 Све је то једно те исто. Зато кажем:
’И оног без мане и оног злога,
Бог ће да докрајчи.’
23 Ако би бич ненадано убијао,
он би се ругао очају недужних.
24 Земља је предана у руке зликовца,
а он затвара очи њеним судијама.
Јер, ако није он, ко је онда?
25 Моји дани протрчаше брже него гласник брзи;
утекоше, добра не видеше;
26 Склизнули су ко бродови трске,
сручили се попут лешинара на лешину.
27 Ако бих казао: ’Заборављам жалопојку своју,
мењам израз свога лица и бићу весео’
28 опет бих стрепео у свим својим јадима,
и знам да ти ме оправдао не би.
29 Јер ако ћу бити крив,
зашто бих се узалуд трудио?
30 Све да се и умијем снежном водом,
руке своје лужином да сперем;
31 и тад би ме у глибаву јаму уронио
да сам гадан и одећи својој.
32 Није он човек попут мене, па да му узвратим,
да заједно дођемо на суд.
33 Међу нама нема посредника
што би руку своју положио на нас обојицу;
34 ко би жезло Божије са мене склонио,
да ме ужас његов не ужасне!
35 Тада бих говорио и не бих га се плашио.
Али, сада нисам такав.