15
Елифас
1 Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2 „Зар мудар човек одговара у ветар,
зар свој стомак пуни источним ветром?!
3 Расправља ли речима безначајним
и говорима који никоме нису на корист?
4 А ти сатиреш побожност,
размишљање пред Богом ометаш.
5 Кривице твоје поуку дају устима твојим,
језиком се лукавим ти служиш.
6 Сопствена те уста осуђују ко кривца,
а не ја; сопствене усне против тебе сведоче.
7 Да ти ниси прворођено људско биће,
изнедрен пре планина?
8 Да ниси слушао Божије тајне савете
и за себе задржао мудрост?
9 Шта то ти знаш, а ми да не знамо?
Шта ти схваташ, а да нама то није дано?
10 Међу нама има и седих и старих,
старијих и од оца твога.
11 Шта, нису ти довољне Божије утехе
и обзирно упућена ти реч?
12 Зашто ти се срце твоје понело?
Зашто ти севају очи твоје,
13 па се твој дух против Бога окренуо
и устима својим просипаш речи?
14 Па шта је човек да би чист био,
да би праведан био онај што га жена роди?!
15 Он се ни у свете*Анђеле своје не поуздаје,
очима његовим ни небеса нису чиста,
16 а камоли гнусан и искварен човек,
човек што неправду као воду пије!
17 Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај,
објавићу ти оно што сам видео;
18 оно што су мудри људи предали од предака својих
и то нису прикрили.
19 А само је њима земља била дана
и туђинац није пролазио међу њима.
20 Тек, злобник се у болу превија кроз све дане,
и мало година је одређено окрутноме.
21 Звук страхоте му је у ушима
и док је још мир затирач му долази.
22 Не нада се повратку из таме,
јер је за мач обележен.
23 Потуца се због хлеба: ’Где је?’
Он зна да му се ближи црни дан.
24 Плаше га и зебња и невоља,
надвладавају га као цар за напад спреман;
25 јер на Бога руку своју диже,
пред Свемоћним охоло се држи.
26 Он јуриша дрско против Бога,
носи штит велики и јаки.
27 Лице му је задригло,
бокови му усаљени;
28 живи у руинама од градова,
у кућама напуштеним
што постаће гомиле камења.
29 Богат неће бити и благо му потрајати неће,
имање му се неће ширити по земљи.
30 Он неће побећи из таме,
пламен ће му изданак спарушити
и нестаће у даху Божијих уста.
31 Нек се не узда у безвредно јер је заведен,
јер ће му безвредно постати награда;
32 а награђен ће бити и пре свога дана
и грана му неће озеленети.
33 Као лоза отрешће свој незрели грозд
и као маслина стрешће цват свој.
34 Јер јалово је друштво безбожничко,
а шаторе подмићених ватра прогутаће.
35 Зачеће невољу, а родиће злобу,
стомаци им спремни за обману.“