23
Јов
1 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Још и данас је јетка моја жалопојка
и с муком се борим да не бих јечао.
3 О, када бих знао где ћу да га нађем,
дошао бих до његовог места!
4 Пред њим бих изложио свој случај,
доказима уста своја напунио.
5 Да ми је да знам којим би ми речима одговорио;
да ми је да разумем шта би ми рекао.
6 Да ли би се силом великом парничио са мном?
Не би, него би се заузео за ме.
7 Онде би се праведник са њим расправио,
мој би ме судија заувек избавио.
8 Гле, одем ли напред, њега нема;
ни позади њега не опажам.
9 Не видим га ни на лево, тамо где делује;
не видим га ни на десно, када се окрене.
10 Али он зна пут којим идем;
претапа ме да чист будем попут злата.
11 По његовој стопи мој је корак ишао,
његовог сам се пута држао и нисам скретао.
12 Заповест његових усана нисам напустио,
чувао сам речи његове више него хлеб насушни.
13 Али он је једини и ко ће да га мења!
Шта год да пожели, он тако и чини.
14 Науме ће своје, мени намењене, извршити,
а у њему још је таквог много чега.
15 Зато сам преплашен од њега;
кад размишљам, јежим се од њега!
16 Елем, Бог је моје срце смалаксао,
Свемоћни ме је престравио;
17 ипак нисам био сатрт мраком,
нити ми је густа тама заклонила лице.