24
1 Зашто Свемоћни није одредио времена суда?
Зашто они који га познају не виде дане његове?
2 Померају људи међе,
стада отимају, па их напасају;
3 сирочади одводе магарца,
вола за залог узимају од удовице.
4 Они разгоне убоге са пута,
скривају се заједно сиромаси земље.
5 Ено, као дивљи магарци у пустињи иду својим послом;
храну себи траже,
у пустари хлеб за себе и за децу.
6 По пољу купе крму,
пабирче по винограду злобника.
7 Неодевени су, ноћивају без огртача,
на зими су без покривача.
8 Искисли су од планинске кише,
без заклона крије се под стену.
9 Сироче од дојења краду
и од сиромаха узимају залог.
10 Тумарају обнажени,
неодевени снопље носе, а гладни.
11 Међу својим дрворедима цеде уље,
грожђе муљају у каци, а жедни су.
12 Стење народ у граду,
за помоћ вапе смртно рањени,
а Богу то није мрско.
13 А неки су у друштву оних што ратују против светла,
што не маре за путеве светла
и не живе на стазама његовим.
14 У зору се крвник диже,
сиротана и убогог да убије,
а по ноћи је ко лопов.
15 Прељубниково око чека сумрак јер говори:
’Да ме око не угледа!’,
па покрива лице своје.
16 Кад је тама, лопов куће прокопава,
а по дану се закључава
да за светлост не зна.
17 Јер је свима њима јутро попут густог мрака,
предани су ужасима мрака густог.
18 Пролете они поврх вода,
проклето им наследство у земљи
и нека ниједан не крене ка виноградима.
19 Попут суше и врућине снежне воде кад однесу,
тако и Свет мртвих носи оне што се огрешише.
20 Заборавља га мајчина утроба,
црвима је храна;
њега више не спомињу,
неправда ће бити као стабло преломљено.
21 Он наваљује на јалову, на нероткињу;
злоставља удовицу.
22 Силом својом Бог моћнике одвлачи,
подиже се и нико за живот сигуран није.
23 Бог им спокојство даје, па се осилише;
али његове су очи на њиховим путевима.
24 Тек за мало уздигну се и већ их нема;
ко сви други пропадају, вену;
одсецају се као вршци класја.
25 Ако није тако, ко ће да ми лаж докаже?
Ко ће да обезвреди казивање моје?“