Остале мудре приче
25
1 И ово су Соломонове мудре приче које су преписали људи Језекије, Јудиног цара:
2 Божија је слава да сакрива ствари,
а цару је слава да ствар истражује.
3 Небо је високо, земља је дубока,
а и срца царска нико не истражи.
4 Уклони са сребра згуру
и ето га чанак за ковача:
5 уклони злога од цара
и у правди престо његов утврђен ће бити.
6 Пред царем се не величај
и не стој на месту великаша;
7 јер је боље да ти каже – „Горе дођи!“ –
него да те понизи пред племићем.
А то*Мисли се на племића из претходног стиха. што су ти очи виделе
8 не доводи журно на суђење,
јер шта ћеш када те на крају
посрами ближњи твој?
9 Реши спор са ближњем својим
и тајну другога не откривај;
10 да те не би осрамотио онај који слуша
и зао глас остао на теби.
11 Благовремено казана реч
је попут златних јабука у сребрним чинијама.
12 Минђуша златна и украс од чистог злата
је укор мудрог ономе који слуша.
13 Као студен снега на дан жетве
је верни гласник оном ко га шаље –
освежава душу свога господара.
14 Попут облака и ветра без кише
човек је што се хвали даром недарованим.
15 Стрпљивошћу се наговара владар,
а и језик благи може кост да сломи.
16 Кад нађеш мед, једи док се не наједеш,
јер ћеш га повратити ако се преједеш.
17 Нека ти је нога ретко у кући ближњег твога,
да те се не засити и не замрзи те.
18 Попут буздована, мача и стреле оштре
је човек који сведочи против ближњег свога, а лажов је.
19 Зуб покварен и клецава нога
је поверење у издајника у дану невоље.
20 Као човек што хаљину скида по зимскоме дану
и као сирће на шалитри,
такав је онај који песме пева срцу жалосноме.
21 Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,
и ако је жедан, напој га водом.
22 Јер ако тако чиниш, згрнућеш жар угљени на његову главу,
а Господ ће да ти плати.
23 Северац кишу доноси,
а језик оговарачки срдита лица.
24 Боље је седети на углу крова
него са женом свадљивом у заједничкој кући.
25 Што је студена вода души изнуреној,
то је добра вест из далеке земље.
26 Замућен извор и бунар зарушени
је праведник што тетура пред неправедником.
27 Није добро преждрати се меда
и људима на част није да част своју траже.
28 Град проваљен и без зида
је човек који не зна себе самог да обузда.