26
1 Као снег лети и киша о жетви,
тако част не стоји безумном.
2 Као кад прхне врабац и ласта кад одлети,
тако и клетва не стиже без повода.
3 Бич је за коња, узде за магарца,
а батина за леђа безумног.
4 Не узвраћај безумноме по безумљу његовоме,
да и сам не би био њему налик.
5 Узврати безумноме по безумљу његовоме,
да сам себи не би био мудар.
6 Ноге своје сам сасеца, насиљем се поднапија
ко поруку шаље рукама безумног.
7 Како ноге висе одузетом,
таква је мудра прича у устима безумнога.
8 Камен у праћку веже
ко безумном почаст даје.
9 Трнова грана у руци пијанца
је мудра прича у устима безумнога.
10 Попут стрелца што рањава кога стигне,
такав је човек што унајмљује безумника
и онај што унајмљује пролазника.
11 Враћа се пас на своју бљувотину
као што се и безумник враћа безумљу своме.
12 Видиш ли човека који мисли за себе да је мудар?
Више је наде за безумника него за њега!
13 Ленштина говори: „Лав је на улици!
Лав је насред трга!“
14 На шаркама окрећу се врата,
а ленштина на кревету своме.
15 Ленштина умаче руку у чанак,
али је преуморан да устима својим је принесе.
16 Самом себи ленштина је мудрији
од седморице што разборито одговарају.
17 Пса за уши хвата
ко се у пролазу љути због туђе расправе.
18 Као махнитави што бакље,
стреле и смрт сеје,
19 такав је човек што вара ближњег свога,
па још каже: „Нисам ли се нашалио?!“
20 Када нема дрва и ватра се гаси,
када нема клеветника и свађа се стиша.
21 Угаљ је за жеравицу и дрво за ватру,
а човек свађалица да потпали свађу.
22 Речи клеветника су као посластице
што у стомак клизе.
23 Посребрена грнчарија –
то су усне углађене и зло срце.
24 Онај који мрзи скрива се уснама својим,
а у себи сакупља превару.
25 Не веруј човеку умилног гласа
коме је у срцу седмострука гадост.
26 Он се скрива, мржњу прикрива,
али ће се разоткрити у збору поквареност његова.
27 Ко јаму копа, сам у њу пада
и ко камен ваља, на њега се сваља.
28 Лажљив језик мрзи оне које дроби
и уста ласкава рушевине праве.