2
Она
1 Ја сам шафран са Сарона
и љиљан из долина.
Он
2 Какав је љиљан међу трњем,
таква је вољена моја међу девојкама.
Она
3 Као стабло јабуке међу шумским дрвећем,
такав је вољени мој међу момцима.
За хладом његовим чезнем, да седнем,
да плодом његовим осладим непце своје.
4 Унео ме је у кућу вина,
љубав је његова застава нада мном.
5 Крепите ме сувим грожђем,
јабукама ме освежите,
јер сам од љубави клонула.
6 Левица му је под главом мојом,
а десницом ме грли.
7 Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
8 Чуј гласа вољеног мога!
Ево, долази,
поскакује по брдима
и горе прескаче.
9 Као газела и као срндаћ мој је вољени.
Гле, ено га стоји иза нашег зида,
провирује са прозора,
кроз решетке гледа.
10 А мој вољени ми одговори, рече ми:
„Устани, вољена моја,
дођи, најлепша моја!
11 Ево, зима је прошла
и киша умину, прође.
12 Земља је процветала,
стиже време орезивања*Или: певања, што је одлика игре једнакозвучних речи.,
по нашој се земљи
чује цвркут грлице.
13 Плодови рани пупе на смоквином стаблу,
виногради цвату и мирисом одишу.
Устани и дођи,
о, вољена моја, дођи!“
Он
14 Голубице моја у раселини стене,
заклоњена у врлети.
Дај ми да ти видим лице!
Дај ми гласа да ти чујем,
јер је глас твој меден
и лице је твоје љупко.
15 Лисице нам похватајте,
лисичиће што сатиру винограде,
јер наш је виноград у цвату.
Она
16 Мој је драги мој и ја сам његова,
међу љиљанима он пасе.
17 Врати се док дан не мине
и сенке не ишчиле.
Као срна буди, о, вољени мој,
као срндаћ на брдима што нас деле.