3
1 Тражила сам у ноћима на постељи својој
оног кога воли душа моја,
тражила сам
и нисам га нашла.
2 Устаћу, град ћу обиграти,
по улицама и по трговима ћу тражити
оног кога душа моја воли.
И тражила сам га, али га нисам нашла.
3 Нашли су ме стражари што обилазе град:
„Јесте ли видели онога
кога воли душа моја?“
4 И тек што сам их мало прошла,
нашла сам оног ког ми душа воли.
Зграбила сам га и пуштала га нисам
све док га нисам довела до куће мајке моје,
до одаје оне што ме је родила.
5 Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
6 Шта се то из пустиње диже
ко облаци дима,
намирисано смирном, тамјаном
и свим мирисним помастима трговачким?
7 Гле, то је лежаљка Соломонова,
а око ње су шездесет делија,
неки од јунака Израиља.
8 Сваки од њих мач је дограбио,
ратовању су вични;
сваком од њих мач о бедру,
због ноћних страхота.
9 Од стабала ливанских је себи
носиљку начинио цар Соломон.
10 Од сребра јој је начинио мотке,
наслон од злата,
седиште од скерлета,
а унутрашњост су јој кожом*Игра речи на изворном језику: кожа – са љубављу. обложиле ћерке јерусалимске.
11 Изађите и гледајте,
о, ћерке сионске, цара Соломона
с круном којом га окрунила мајка његова
на дан његовог венчања,
на дан када му се срце радовало!