1 Davidu su javili: „Eno, Filistejci ratuju protiv Keile i pljačkaju gumna.“ 2 Tada je David pitao Gospoda: „Da li da idem i napadnem te Filistejce?“

Gospod odgovori Davidu: „Idi, napadni Filistejce i spasi Keilu.“

3 Rekoše Davidu njegovi ljudi: „Vidi, mi strahujemo i tu u Judi, a šta će biti ako odemo u Keilu protiv filistejske vojske?!“

4 David je ponovo upitao Gospoda, i Gospod mu je odgovorio: „Spremi se i siđi u Keilu jer ću izručiti Filistejce u tvoje ruke.“

5 David ode sa svojim ljudima u Keilu, stupi u boj protiv Filistejaca, otera njihova stada i nanese im veliki poraz. Tako je David spasao meštane Keile.

6 A kad je Avijatar, Ahimelekov sin, pobegao k Davidu u Keilu, sa sobom je poneo Efod.

7 Kad je Saulu bilo javljeno da je David došao u Keilu, Saul je rekao: „Bog mi ga je predao u ruke, jer je samog sebe zatvorio, kad je ušao u grad s kapijama i prevornicom.“ 8 Tada je Saul sazvao sav narod na boj, da siđe u Keilu i da opkoli Davida i njegove ljude. 9 Kad je David doznao da mu Saul smišlja zlo, rekao je svešteniku, Avijataru: „Donesi Efod.“

10 David reče: „Gospode, Bože Izrailjev, tvoj je sluga čuo da se Saul sprema da dođe u Keilu da razori grad zbog mene. 11 Hoće li me meštani Keile predati u njegove ruke? Dolazi li Saul kao što je čuo tvoj sluga? Gospode, Bože Izrailjev, reci svome sluzi.“

Gospod odgovori: „Dolazi.“

12 David nastavi: „Hoće li meštani Keile predati mene i moje ljude u Saulove ruke?“ Gospod odgovori: „Predaće vas.“

13 Tada su se digli David i njegovi ljudi, njih oko šest stotina, i otišli iz Keile idući s mesta na mesto. Kad su Saulu javili da je David pobegao, on je obustavio pohod.

14 David je boravio u pustinji, po skrovištima; nastanio se u gorju pustinje Zif. Saul ga je neprestano tražio ali ga Gospod nije dao u njegove ruke.

15 David je video da je Saul izašao u pohod da mu oduzme život, i zato je ostao u pustinji Zif, kod Horeša. 16 Tada se Jonatan, Saulov sin, spremio i otišao k Davidu u Horeš, te mu je ulio pouzdanje u Gospoda. 17 Jonatan mu reče: „Ne boj se, jer te neće stići ruka moga oca, Saula. Ti ćeš carevati nad Izrailjem a ja ću biti drugi do tebe. Čak i moj otac zna to.“

18 Zatim su njih dvojica sklopili savez pred Gospodom. David je ostao u Horešu a Jonatan se vratio kući. 19 A Zifejci dođoše Saulu u Gavaju i rekoše: „Ne krije li se David kod nas po skrovištima kod Horeša, na brdu Ehele, južno od Jesimona*Jesimon znači i pustara, pustinja, ali ponekad je i ime određenog područja.? 20 Sada, neka car dođe dole, ako mu je po volji, a naše je da ga izručimo u careve ruke.“

21 Saul odgovori: „Neka vas Gospod blagoslovi zato što ste se sažalili na mene. 22 Idite sad i još se bolje pripremite; izvidite i doznajte gde je mesto na kome se zadržava, i ko ga je tamo video. Rečeno mi je, naime, da je veoma prepreden. 23 Izvidite, dakle, i doznajte za svako skrovište gde se krije. Kad to pouzdano utvrdite, vratite se k meni. Onda ću ja poći s vama, pa ako je u tom kraju, tragaću za njim po svim rodovima u Judi.“

24 Oni su se zatim digli i otišli u Zif pre Saula. David i njegovi ljudi bili su u pustinji Maon, u Aravi, južno od Jesimona. 25 Saul i njegovi ljudi krenu u potragu. Kad su to javili Davidu, on je sišao do stene, te je boravio u pustinji Maon. Saul je to čuo, pa je krenuo u poteru za Davidom u pustinju Maon. 26 Saul je išao jednom stranom planine a David je sa svojim ljudima išao drugom stranom planine. David se žurio da umakne Saulu, jer su Saul i njegovi ljudi opkoljavali Davida i njegove ljude da ih zarobe. 27 Uto je došao glasnik k Saulu i rekao mu: „Brzo dođi, jer su Filistejci napali zemlju!“ 28 Tada je Saul obustavio poteru za Davidom, i otišao da se suprotstavi Filistejcima. Zato se ono mesto prozvalo „Stena razdvajanja“.

29 Odande je David otišao u skrovišta En-Gedija i tamo se nastanio.