1 Kad se Saul vratio iz pohoda na Filistejce, javili su mu: „Eno Davida u pustinji En-Gedi!“ 2 Tada Saul povede sa sobom tri hiljade momaka iz celog Izrailja i ode da traži Davida po Liticama divokoza.

3 Saul dođe do ovčijih torova pored puta. Tamo je bila jedna pećina i Saul uđe u nju radi nužde. Međutim, David i njegovi ljudi sedeli su na kraju pećine. 4 Rekoše Davidu njegovi ljudi: „Evo, danas je dan za koji ti je Gospod rekao: ’Predaću tvog neprijatelja u tvoje ruke, da učiniš s njim što ti je milo.’“ David ustane i neprimetno odseče rub Saulovog plašta.

5 David je odmah zatim osetio grižu savesti što je odsekao rub Saulovog plašta. 6 On reče svojim ljudima: „Sačuvaj me Gospode da učinim takvu stvar svome gospodaru, pomazaniku Gospodnjem. Zar na njega da podignem ruku? Pa on je pomazanik Gospodnji!“ 7 Tako je David ovim rečima ukorio svoje ljude, i nije im dao da ustanu na Saula. A Saul je izašao iz pećine i pošao svojim putem.

8 Onda je i David ustao i izašao iz pećine, pa je povikao za Saulom: „Gospodaru moj, care!“ Saul se obazre, a David padne ničice i pokloni se licem do zemlje. 9 David reče Saulu: „Zašto slušaš ljude, koji ti govore: ’David želi tvoju propast?’ 10 Evo, ovog dana si video svojim očima da te je danas Gospod predao u moje ruke u ovoj pećini. Rekli su mi da te ubijem, a ja sam te poštedeo. Rekao sam: ’Neću podići ruku na svoga gospodara, jer on je pomazanik Gospodnji.’ 11 Oče moj, dobro pogledaj rub svoga plašta u mojoj ruci. Ja sam, naime, odsekao rub tvoga plašta, a nisam te ubio. Znaj i shvati da nisam kriv za zločin ili pobunu. Ja nisam sagrešio protiv tebe, a ti vrebaš moj život da mi ga oduzmeš. 12 Neka Gospod presudi između mene i tebe! Gospod neka me osveti na tebi, ali moja te ruka neće taći. 13 Kao što kaže drevna izreka: ’Od opakih dolazi opako delo.’ Zato te moja ruka neće taći. 14 Na koga je izašao car Izrailjev? Koga to goniš? Mrtvog psa, običnu buvu! 15 Gospod neka bude sudija; on neka presudi između mene i tebe. Neka on razmotri i zastupa moj slučaj; on neka me izbavi iz tvoje ruke.“

16 Kad je David izgovorio ove reči Saulu, reče Saul: „Da li je to tvoj glas, sine Davide?“ – i glasno zaplaka. 17 On reče Davidu: „Ti si pravedniji od mene, jer si mi učinio dobro, iako sam ti naneo zlo. 18 Sam si rekao danas kako si mi učinio dobro: Gospod me je predao u tvoje ruke, a ti me nisi ubio. 19 Kad čovek naiđe na svog neprijatelja, hoće li ga pustiti da ode u miru? Neka te Gospod nagradi dobrim za to kako si se danas poneo prema meni. 20 Sada znam da ćeš jamačno postati car i da će se carstvo Izrailjevo učvrstiti u tvojoj ruci. 21 Zato mi se sada zakuni Gospodom da nećeš istrebiti moje potomstvo posle mene, i da nećeš zatrti moje ime iz doma moga oca.“

22 David se zakle Saulu. Saul se vrati svojoj kući a David i njegovi ljudi odu u gorsko skrovište.