3
Pad u greh i Božija kazna
1 Zmija je bila lukavija od svih divljih životinja koje je stvorio Gospod Bog. Ona reče ženi: „Zar vam je Bog stvarno rekao da ne smete jesti ni s jednog drveta u vrtu?“
2 Žena odgovori zmiji: „Plodove sa drveta u vrtu smemo da jedemo, 3 osim ploda sa drveta što je nasred vrta. Za njega je Bog rekao: ’Ne jedite s njega niti ga dotičite, inače ćete umreti!’“
4 Zmija reče ženi: „Sigurno nećete umreti! 5 Naime, zna Bog da će vam se, kada okusite njegov plod, otvoriti oči, pa ćete biti kao bogovi*Ili: kao Bog, s obzirom da je u jevrejskom imenica Bog u množini. koji poznaju dobro i zlo.“
6 Vide žena da je drvo dobro za jelo, za oči milo i primamljivo za mudrost. Uzme ona od njegovog ploda i pojede. Dala je i svom mužu koji je bio s njom, pa je i on jeo. 7 Uto im se oboma otvore oči i oni shvate da su goli. Zato su spleli smokvino lišće i napravili sebi pregače.
8 Tada su začuli korak Gospoda Boga, koji je šetao vrtom pri dnevnom povetarcu, pa su se sakrili među drvećem u vrtu.
9 Gospod Bog pozva čoveka: „Gde si!“
10 „Čuo sam tvoj korak u vrtu, ali sam se uplašio zato što sam go, pa sam se sakrio“ – odazva se čovek.
11 „Ko ti je rekao da si go? – upita ga Bog. Zar si jeo plod sa drveta s kojeg sam ti zabranio da jedeš?“
12 „Žena koju si ti dao da bude sa mnom mi je dala plod sa drveta, pa sam jeo“ – odgovori čovek.
13 „Šta si to učinila?“ – upita Gospod Bog ženu.
„Zmija me je prevarila, pa sam jela“ – odgovori žena.
14 Tada Gospod Bog reče zmiji: „Kad si to učinila,
prokleta budi među svim životinjama
i svim divljim zverima.
Na svom trbuhu ćeš puzati
i jesti prah celog svog veka!“
15 Evo, zamećem neprijateljstvo između tebe i žene;
između tvog potomstva i njenog potomstva:
Ono će ti glavu satirati,
a ti ćeš mu petu ujedati.
16 A ženi reče:
„Umnožiću tvoje trudničke muke,
te ćeš s mukom decu rađati.
Žudećeš za svojim mužem,
ali on će vladati nad tobom!“
17 Adamu, pak, reče: „Zato što si poslušao svoju ženu, te jeo plod sa drveta za koji sam ti zapovedio: ’Ne jedi s njega!’, evo:
Zemlja neka bude prokleta zbog tebe,
s mukom ćeš se od nje hraniti celog svog veka!
18 Rađaće ti trnje i korov,
a hranićeš se poljskim biljem.
19 Svoj hleb ćeš jesti u znoju svoga lica
dok se ne vratiš u zemlju, pošto si iz nje uzet.
Jer prah si, i u prah ćeš se vratiti.“
20 Čovek dade svojoj ženi ime „Eva“, jer je postala majka svim živima.
21 A Gospod Bog načini Adamu i njegovoj ženi odeću od kože, pa ih odenu. 22 Onda Gospod Bog reče: „Evo, čovek je sada postao kao jedan od nas znajući dobro i zlo. Stoga mu se ne sme dozvoliti da pruži ruku i uzme plod sa drveta, pa da ga pojede i živi večno.“ 23 Zato ga Gospod Bog istera iz edenskog vrta da obrađuje zemlju iz koje je i uzet. 24 Pošto je isterao čoveka, Gospod Bog je istočno od edenskog vrta postavio heruvime i plameni mač koji je vitlao tamo i amo, da stražare na putu koji vodi k drvetu života.