4
Kajin i Avelj
1 Adam leže sa svojom ženom Evom, te ona začne i rodi sina. Nazvala ga je Kajin, rekavši: „Stekla sam čoveka pomoću Gospoda.“ 2 Potom je rodila njegovog brata Avelja.
Avelj je postao pastir sitne stoke, a Kajin zemljoradnik. 3 Jednog dana Kajin prinese Gospodu prinos od zemaljskih plodova. 4 A Avelj prinese kao prinos najbolje delove mesa*Najboljim delovima mesa smatralo se meso sa puno sala. od prvine svoga stada. I Gospod blagonaklono pogleda na Aveljev prinos, 5 a na Kajina i njegov prinos se nije ni obazreo. Zato se Kajin veoma naljuti i lice mu se namrgodi.
6 Gospod reče Kajinu: „Zašto se ljutiš i zašto ti se lice namrgodilo? 7 Ako činiš dobro, nećeš li biti vedar? A ako ne činiš dobro, greh vreba pred vratima; on žudi da te svlada, ali ti moraš da ga nadvladaš.“
8 Kajin reče svome bratu Avelju: „Hajdemo u polje!“†Masoretski tekst ne dovršava misao: Kajin reče svome bratu Avelju. Zato većina prevoda sledi Septuagintu, Vulgatu i sirski prevod, dodajući: Hajdemo u polje, iako se te reči ne nalaze u masoretskom tekstu. Ali kada su se našli u polju, Kajin napadne svoga brata Avelja i ubije ga. 9 Zatim Gospod upita Kajina: „Gde je tvoj brat, Avelj?“
Kajin odgovori: „Ne znam. Zar sam ja čuvar svoga brata?“
10 Gospod reče: „Šta si to učinio?! Glas krvi tvoga brata vapi k meni sa zemlje. 11 Stoga budi proklet: izgonim te sa zemlje koja je otvorila svoja usta da primi krv tvoga brata koju si prolio svojom rukom. 12 Kada budeš obrađivao zemlju, ona ti neće davati svoj rod. Bićeš lutalica i begunac na zemlji!“
13 Kajin reče Gospodu: „Preteško je snositi moju kaznu.‡Daničić ovde prema Septuaginti sledi manje zastupljeno rešenje: Krivica je moja velika da mi se ne može oprostiti. 14 Evo, danas me izgoniš s lica zemlje. Sakrivaću se pred tvojim licem, i biću lutalica i begunac na zemlji, a svako ko me nađe moći će da me ubije.“
15 Gospod mu reče: „Ne! Ukoliko neko i ubije Kajina, na njemu će se izvršiti sedam puta veća osveta.“ Gospod tada stavi znak na Kajina, da ga ne ubije ko ga nađe. 16 Kajin ode pred licem Gospodnjim i nastani se u zemlji Nod§Nod – zemlja izbeglištva; izgubljeno mesto, zemlja lutanja., istočno od Edena.
Kajinov rodoslov
17 Kajin leže sa svojom ženom, te ona zače i rodi Enoha. Kajin je sagradio grad i dao mu ime po imenu svoga sina – Enoh. 18 Enohu se rodio Irad, Iradu Mehujael, Mehujaelu Metusael, Metusaelu Lameh.
19 Lameh je uzeo sebi dve žene: jedna se zvala Ada, a druga Sela. 20 Ada je rodila Javala koji je bio praotac onih što žive pod šatorom i uzgajaju sitnu stoku. 21 Njegovom bratu je bilo ime Juval. On je praotac onih koji sviraju liru i sviralu. 22 Sela je rodila Tuval Kajina koji je kovao svaku vrstu oruđa od bronze i gvožđa. Njegova sestra se zvala Nama.
23 Lameh reče svojim ženama:
„Ada i Sela, čujte moj glas!
Žene Lamehove, besedu moju saslušajte.
Čoveka sam ubio, jer me je ranio,
mladića, jer me je udario.
24 Ako će Kajinov život biti osvećen sedam puta više,
Lamehov će biti sedamdeset sedam puta više.“
Sit i Enos
25 Adam ponovo leže sa svojom ženom i ona rodi sina kome dade ime „Sit“, rekavši: „Bog mi je poklonio*Ime Sit znači dodeljen, poklonjen, dat i zvuči slično glagolu šat – pokloniti. Eva je Kajina sama stekla a Sit joj je darovan od Boga. potomka umesto Avelja, koga je ubio Kajin.“ 26 I Situ se rodio sin, kojemu je dao ime Enos†Enos znači čovek, čovečanstvo i znak je nade ispunjenja Božijeg obećanja spasenja..
Otada se počelo prizivati ime Gospodnje.
*4:4 Najboljim delovima mesa smatralo se meso sa puno sala.
†4:8 Masoretski tekst ne dovršava misao: Kajin reče svome bratu Avelju. Zato većina prevoda sledi Septuagintu, Vulgatu i sirski prevod, dodajući: Hajdemo u polje, iako se te reči ne nalaze u masoretskom tekstu.
‡4:13 Daničić ovde prema Septuaginti sledi manje zastupljeno rešenje: Krivica je moja velika da mi se ne može oprostiti.
§4:16 Nod – zemlja izbeglištva; izgubljeno mesto, zemlja lutanja.
*4:25 Ime Sit znači dodeljen, poklonjen, dat i zvuči slično glagolu šat – pokloniti. Eva je Kajina sama stekla a Sit joj je darovan od Boga.
†4:26 Enos znači čovek, čovečanstvo i znak je nade ispunjenja Božijeg obećanja spasenja.