11
Božija ljubav za Izrailj
1 „Voleo sam Izrailj još dok je dete bio
i iz Egipta pozvah sina svoga.
2 Ali što su ih*Ovako je u jevrejskom tekstu dok je u Septuaginti i aramejskom prevodu jednina. više pozivali,
od njih su više odlazili,
Valima su žrtvovali,
idolima su kadili.
3 Jefrema sam učio da hoda,
ja sam ih za ruke prihvatao.
Ali oni prepoznali nisu
da sam ja taj što sam ih lečio.
4 Sponama ljudskim, vezama ljubavi
ja sam ih privlačio.
Bio sam im kao onaj što im u ustima žvale raslabljuje.
Saginjao sam se da bih ih hranio.
5 Neće se vratiti u Egipat,
nego će Asirca za cara imati
jer su odbili da se pokaju.
6 Vitlaće im mač po gradovima,
kapije će im razoriti,
proždraće ih zbog njihovih spletki.
7 Moj je narod odlučan da me se odriče.
Zovu ga ka Višnjem,
alʼ ga niko ne uzvisi.
8 O, Jefreme, kako da te predam?
O, Izrailju, kako da te izručim?
Kako da te učinim kao Admu,
da te učinim kao Sevojim?
Tuče u meni srce moje,
razgorelo se moje smilovanje.
9 Plamen svoga gneva neću da izlijem,
neću opet Jefrema da zatrem.
Jer, Bog ja jesam, nisam čovek;
Svetac među vama
i u gnevu neću da vam dođem.
10 Oni će slediti Gospoda
i kao lav on će da riče.
Zarikaće on,
zadrhtaće i doći će oni, deca sa zapada.
11 Zadrhtaće i doći kao ptica iz Egipta,
kao golubica iz zemlje asirske.
Daću im da žive u kućama njinim
– govori Gospod.
Izrailjev greh
12 Jefrem me je lažju okružio,
a obmanom dom Izrailjev.
Ali Juda još s Bogom korača,
sa svetima ostao je veran.“