1 One godine kad je u Azot došao Tartan, koga je poslao Sargon, car asirski, i zaratio na Azot i zauzeo ga, 2 negde u to vreme reče Gospod preko Isaije, sina Amocova. Reče mu: „Idi i skini kostret s bedara i izuj obuću s nogu svojih.“ On je to učinio, te je hodao neodeven i bos.

3 Tad je Gospod rekao: „Kako je sluga moj Isaija tri godine hodao neodeven i bos, kao znak i znamenje Egipćanima i Kušanima, 4 tako će car asirski odvesti roblje iz Egipta i izgnanike iz Kuša, mlade i stare, neodevene i bose, otkrivenih zadnjica na sramotu Egiptu. 5 Tada će se zbuniti i zastideti zbog Kuša, svoje uzdanice, i Egipta, ponosa svojega. 6 I govoriće u dan onaj stanovnici ovog primorja: ’Eto, to je uzdanica naša, kamo smo bežali da nam pomogne, da nas izbavi od cara asirskog. A kako mi da uteknemo?’“