42
O sluzi Gospodnjem. Pesma prva. Deo prvi.
1 Evo Sluge moga, kome sam potpora,
izabranika moga, miljenika duše moje.
Na njega sam Duha svoga izlio
da donosi pravdu narodima.
2 On ne viče, niti buku pravi,
na ulici glasa svog ne diže.
3 On ne lomi trsku napuknutu,
niti gasi fitilj koji tinja,
nego on donosi pravo istinito.
4 On ne tinja, niti slomljen biva
dok na zemlji pravo ne uspostavi,
a ostrva su žedna njegovog Zakona.“
O sluzi Gospodnjem. Pesma prva. Deo drugi.
5 Govori Bog Gospod,
koji je stvorio i razastro nebesa,
koji je raširio zemlju i rastinje njeno,
koji daje disanje narodima po njoj,
i duh bićima koja hodaju po njoj:
6 „Ja, Gospod, u pravdi sam te pozvao,
i za ruku te uhvatio;
i tebe čuvao i tebe postavio
za savez narodu,
za svetlost plemenima,
7 da otvoriš oči slepima,
da izvedeš iz zatvora sužnje,
iz tamnice one što u tami žive.
8 Ja sam Gospod, to je ime moje,
i slave svoje drugom dati neću,
niti časti svoje kipovima.
9 Što je od iskona, gle, to dolazi;
i novosti ja već najavih,
pre nego se zbudu
činim da čujete.“
Pobednička pesma
10 Pevajte Gospodu pesmu novu,
slavu njegovu od kraja zemljinog,
koji morem silazite i što je po njemu,
ostrva i svi stanovnici njini.
11 Neka se uskomeša pustinja i gradovi njeni,
neka odjekuju naselja kedarska,
neka podvikuju stanovnici Sele,
neka kliču s gorskih vrhova,
12 Neka slavu svoju daju Gospodu,
i hvalu mu najavljuju po ostrvima.
13 Kao junak Gospod stupa,
kao ratnik on se razjario,
On klikće i uz to viče,
na neprijatelje se svoje ustremio.
14 „Od davnina sam ćutao,
gluv se pravio, uzdržavao,
sad vičem kao porodilja,
dahćem i izdišem ujedno.
15 Sasušiću gore i bregove,
i sparušiti sve biljke po njima,
i pretvoriti reke u vrtače,
i močvare ja ću isušiti.
16 Slepe ljude vodiću putem što ga ne poznaju,
uputiću ih na staze što ih ne poznaju.
Pred njima ću tamu u svetlost pretvoriti,
a džombe u zaravan.
Te ću stvari učiniti
i neću oklevati.
17 U velikom stidu će uzmaći
koji se u rezane kipove uzdaju,
koji livenim likovima govore:
’Vi ste bogovi naši.’
Pesma o zaslepljenosti
18 Čujte, gluvi!
I progledajte, slepi, da vidite!
19 Ko je slep, ako ne moj sluga?
Ko je gluv, ako ne moj glasnik koga šaljem?
Ko je slep kao namireni
i slep kao sluga Gospodnji?
20 Mnogo si video, ali nisi mario;
uši otvorene ali niko ne sluša.“
21 Gospodu se svidelo
zbog pravednosti njegove
da uzveliča Zakon i počast mu da.
22 A narod je ovaj opljačkan i oplenjen,
u pećine svi su oni zatvoreni,
u zatvore sklonjeni.
Plene ih,
a niko da ih izbavi;
otimaju im,
a niko da kaže: „Vrati!“
23 Ko od vas mari za to?
Ko se nagao i sluša unapred?
24 Ko je pljačkašu izručio Jakova
i otimačima Izrailja?
Nije li to Gospod,
protiv kog smo grešili,
čije puteve nisu hteli da slede,
i čiji Zakon nisu slušali?
25 Zato je on na njega izlio
jarost gneva svojega i nasilja ratna;
plamen ga je odasvud okružio,
ali on ni to nije shvatio;
i spalio ga je,
ali on ni to nije ozbiljno uzeo.