46
Nemoćna božanstva i svemoćni Gospod
1 Pade Vil! Sruši se Navav!
Stavljaju svoje rukotvorine na životinje i na stoku.
Nose ih kao bremena,
teret što zamara.
2 Ruše se i padaju zajedno.
Ne mogu izbaviti nosioce.
I duše svoje u ropstvo odvode.
3 „Slušajte me, dome Jakovljev,
i svi ostaci doma Izrailjeva!
Ja sam vas nosio od rođenja;
Ja sam vas podizao od utrobe.
4 I kad ostarite, ja ostajem isti;
i kad osedite, ja ću biti potpora.
Ja sam činio i ja ću podizati,
i ja ću podupirati i dopremati.
5 S kim biste me uporedili,
i sličnim i izglednim učinili i poredili?
6 Vade zlato iz torbe,
i srebro mere na vagi,
u najam uzimaju livca
da im od toga načini boga,
da padaju ničice,
čelom i telom da se prostiru.
7 Podižu ga na rame, podupiru ga,
spuštaju ga dole i stoji,
iz mesta svojega i ne pomera se,
niti viče na njih i ne odgovara;
ne spasava nikoga iz nevolje njegove.
Pomoć je blizu
8 Setite se toga i budite ljudi;
odmetnici, uzmite to k srcu.
9 Setite se početaka iz drevnosti.
Ta, ja sam Bog i nema drugoga,
Bog jesam i niko nije kao ja.
10 Na početku posledice najavljujem,
i unapred što se nije zbilo.
Kažem: ’Odluka će se moja izvršiti,
i učiniću sve što hoću.’
11 Pozvaću sa istoka grabljivicu,
iz daleke zemlje čoveka po odluci svojoj.
Što rekoh, to ću i dovesti.
Što iskazah, to ću učiniti.
12 Slušajte me, srcem uporni,
od pravednosti udaljeni.
13 Pravednost svoju primičem,
nije se udaljila;
i spasenje moje okasniti neće.
I na Sion ću spasenje staviti,
Izrailju proslavljenje svoje.“