47
Tužbalica nad Vavilonom
1 „Spusti se i sedi u prašinu,
device, ćerko vavilonska.
Sedi na zemlju.
Nema prestola, ćerko haldejska!
Jer neće te više zvati
nežnom i osećajnom.
2 Uhvati mlinsko kamenje i melji brašno,
svuci svoj ogrtač,
skut podigni, svuci s bedara,
prelazi reke.
3 Neka se pojavi golotinja tvoja,
još neka se pokaže sramota tvoja.
Osvetiću se
i neće me sprečiti niko.“
4 Otkupitelj naš, njegovo je ime:
Gospod nad vojskama, Svetitelj Izrailjev.
5 „Sedi ćutke i povuci se u tamu,
ćerko haldejska,
jer te više neće zvati
gospodaricom nad carstvima.
6 Na svoj sam se narod razgnevio,
svoju sam baštinu oskrnavio,
i tebi ih u ruke predao;
a ti prema njima milost ne pokaza:
jarmom tvojim
starce si pretovarila.
7 I govorila si:
’Doveka ću biti gospodarica!’,
a u tvoje srce to nije dospelo,
nisi se setila šta na kraju biva.
8 A sada slušaj ovo, razvratnice,
koja boraviš u spokojstvu,
te u srcu progovaraš svome:
’Ja sam i druge nema,
neću postati udovica,
niti decu izgubiti svoju.’
9 Pa oboje će doći na tebe,
trenutno, u istom danu:
izgubićeš i decu i muža;
u celini će doći na tebe,
iako vračaš mnogostruko
i čaraš veoma.
10 U zloću svoju i ti si se pouzdala
govoreći: ’Ne vidi me niko.’
Mudrost tvoja i znanje tvoje, one te zavedoše,
te govoriš u srcu svojemu:
’Ja sam i druge nema.’
11 Doći će zloća i na tebe,
i nećeš znati da ih sprečiš;
i stuštiće se nevolja na te,
i nećeš moći odvratiti;
i doći će na te iznenada
propast za koju ne znaš.
12 De, ostani na tvojim čaranjima,
i na mnoštvu tvojih vračanja,
na kojima se trudiš od mladosti;
možda se i okoristiš, možda strah doneseš.
13 Rintala si zbog mnogih savetnika tvojih.
Hajde, neka ustanu i spasu te:
oni ’premeravaju’ po nebesima,
oni ’vide’ po zvezdama,
oni ’saznavaju’ po mladom mesecu;
šta će tebe snaći.
14 Ta, oni će biti kao strnjika,
oganj će ih spaliti;
sami sebe izbaviti neće
iz plamene ruke;
neće ostati ni žeravice da se neko ogreje,
ni vatre da kraj nje posedi.
15 Takvi će postati oni
oko kojih si se zamarala,
tvoji trgovčići od mladosti:
svaki će na svoju stranu otperjati,
nikog neće biti da te spase.“