59
Psalam proroka Isaije
1 Gle, nije ruka Gospodnja okraćala da ne spasava,
niti je uho njegovo ogluhnulo da ne čuje;
2 nego vaše krivice jesu pregrada
između vas i Boga vašega,
i gresi vaši zaklanjaju lice njegovo od vas
da vas ne čuje.
3 Jer šake su vaše krvlju zagađene,
i prsti su vaši u zločinu,
usne vaše govore prevaru,
jezik vaš mrmlja podlost.
4 Na pravednost niko ne poziva,
niti iko po istini sudi;
uzdaju se u ništavilo, i govore reči isprazne;
muku začinju, nevaljalstvo rađaju.
5 Jaja gujina legu
i mrežu paukovu pletu;
od njihovih ko pojede jaja, taj umire;
a ako ga razbije, guja se izlegne.
6 Njihovo pletenje nije za odevanje,
njihove izrađevine nisu za pokrivanje.
Njihove izrađevine delo su prestupničko
i šakama svojim čine nasilje
7 Njihove noge u zlo trče
i hitre su da prolivaju nevinu krv.
Misli njihove misli su prestupničke,
pustoš je i propast na drumovima njihovim.
8 Put ka miru oni ne poznaju,
na stazama njihovim pravednosti nema.
Izopačili su svoje ugažene puteve,
ko po takvom putuje, mir ne upoznaje.
9 Zato se pravo od nas udaljilo,
i pravednost do nas ne dopire.
Nadali smo se svetlosti, a gle, tama;
sjajnom sjaju, a hodamo po mraku dubokom;
10 po zidu pipamo kao slepi,
i tapkamo kao da smo bez očiju;
u podne se spotičemo kao da smo u sumraku;
u obilju smo kao da smo mrtvi;
11 svi mi mumlamo kao da smo medvedi
i gukanjem gučemo kao da smo golubovi.
Očekujemo sud, a njega nema,
spasenje – udaljilo se od nas.
12 Jer mnogo je naših pobuna pred tobom,
i gresi naši svedoče protiv nas.
Zaista, mi uviđamo pobune svoje
i upoznali smo krivicu svoju.
13 Pobunili smo se i Gospoda se odrekli,
odmetnuli se od Boga našega;
govorili smo reči podle i otpadničke,
izmišljotine i odvajanje, iz srca reči lažljive.
14 I tako je pravo potisnuto,
i pravda je daleko odgurnuta,
jer istina je javno posrnula,
i čestitost proći ne može.
15 Istina biva čerupana,
i ko se zla kloni, biva orobljen.
A Gospod vidi i to je zlo pred njim
jer pravice nema.
16 I vidi: nema čoveka.
I zapanji se što zastupnika nema.
Onda se oslobodi mišica njegova,
i bi mu potpora pravednost njegova.
17 Pravednost je navukao kao oklop,
i na glavi mu je spasenje kao kaciga,
a odeću osvetničku je navukao kao odoru,
i revnošću se ogrnuo kao plaštom.
18 Prema onom što su zaslužili
njih će namiriti;
prema onom što su zaslužili,
zato što su nasrtali, zato što su mrzeli,
njih će namiriti,
prema onom što su žudeli,
što su zaslužili.
19 I videće sa zapada ime Gospodnje,
i sa istoka sunčevoga slavu njegovu,
jer će doći kao bujica,
Duh Gospodnji nju će podsticati.
20 „A Otkupitelj će doći Sionu
i onima koji se u Jakovu odvrate od prestupa
– govori Gospod.
Zapis o Duhu i reči
21 Evo, ovo je moj savez s njima, govori Gospod: Duh moj, koji je na tebi, i reči moje, što sam ti ih u usta stavio, neće otići od usta tvojih, ni od usta potomstva tvojega, ni od usta potomaka potomstva tvojega – govori Gospod – kako sada tako i doveka.