58
Beseda o postu
1 Viči koliko te grlo nosi!
Nemoj se ustezati.
Slično rogu glas svoj podigni,
i narodu mom zločine njegove objavi,
i domu Jakovljevom grehe njegove.
2 A mene dan za danom traže
i poznavanju puteva mojih žude,
kao puk što deluje po pravdi
i presude Boga svoga ne zanemaruje.
Ištu od mene pravednost na sudu,
za blizinom Božijom žude.
3 ’Zašto smo postili,
kad ti ne vidiš?
Zašto smo mučili dušu svoju,
a ti ne znaš?’
Gle, u dan posta vašega vi zgrćete kako vam se hoće,
a sve vaše radnike tlačite.
4 Gle, vi postite da biste se prepirali i nametali,
da biste zlehudoga pesnicom udarali.
Nemojte kao danas postiti,
onda će se na visinama čuti glas vaš.
5 Zar je takav post što sam ga izabrao,
dan kad muči čovek dušu svoju,
da se glavom svojom savija ničice kao rogoz,
i kostret i pepeo prospe pod sebe?
Zar ćeš to postom zvati
i danom što je Gospodu po volji?
6 Nije li ovo post što sam ga izabrao:
odrešiti veze nad zlehudim,
razvezati u jaram svezane,
dati slobodu potrvenima,
i svaki jaram da bude izlomljen?
7 Nije li da udeliš hleb svoj gladnome,
da u dom dovedeš beskućnika,
kad vidiš gola da ga odeneš,
i od rodbine svoje da se ne kriješ?
8 Tada će kao zora sijati svetlost tvoja
i zdravlje će tvoje brzo bujati,
i pravda će tvoja ispred tebe ići,
a slava Gospodnja će te pratiti.
9 Kad povičeš, Gospod će odgovoriti;
zavapićeš, a on će reći: ’Evo me!’
Ako iz svoje sredine ukloniš jaram,
prst preteći i besedu prestupničku,
10 i zbog gladnog se uzbudi tvoja duša,
i nasitiš dušu namučenu;
tada će se svetlost tvoja podići u tami,
i tamnina tvoja biće kao podne.
11 I Gospod će te voditi bez prestanka,
i po suhim tlima nasitiće ti dušu,
i kosti će tvoje gipkijima učiniti;
i bićeš kao vrt zalivan
i kao studenac čije vode usahnuti neće.
12 I vekovne razvaline sagradiće za sebe,
utemeljene od kolena do kolena,
a tebe će zvati ’Onaj koji pukotine zaziđuje’,
’Obnovitelj drumova prema naseljima.’
Zapis o suboti
13 Ako odvratiš svoju nogu od subote,
da u sveti dan moj ne radiš što se tebi sviđa,
i da subotu nazoveš milinom,
svetinju Gospodnju proslavljenom,
a slavu njegovu odvojenom od poslova,
da na svojim putevima
ne obavljaš što ti se prohte,
i da ne govoriš nepromišljene reči;
14 tada će ti omiliti ono što je Gospodnje,
projahaćeš sa mnom po uzvišicama na zemlji,
pa ću te hraniti onim što si nasledio
od Jakova, pretka tvojega –
jer su to kazala usta Gospodnja.“