3
1 Ako muž otpusti svoju ženu
i ona ode od njega i pripadne drugom čoveku,
hoće li on da je vrati i ponovo uzme nazad?
Zar neće biti sasvim oskrnavljena ta zemlja?
A ti si bludničila sa mnogim drugima
i meni ćeš li se vratiti?
– govori Gospod.
2 Podigni svoje oči na ogolele visove i osmotri:
Gde još nisi napastvovana?
Na putevima si sedela zbog njih
kao Arapin u pustinji.
Oskrnavila si zemlju
svojim bludničenjem i svojom pokvarenošću.
3 Zato su zaustavljeni pljuskovi
i nije bilo poznih kiša.
A ti si dobila obraz žene bludnice,
ali si odbila da se postidiš.
4 Nećeš li od sada da me dozivaš:
’Oče moj, prijatelju mladosti moje!
5 Hoće li se gneviti doveka?
Zar će neprestano da se ljuti?’
Čuj, rekla si,
a učinila si zla koliko si mogla.“
Neverni Izrailj
6 Gospod mi je rekao za vreme cara Josije: „Jesi li video šta je učinila otpadnica Izrailj? Išla je na svaku uzvišicu i pod svako zeleno drvo i onde bludničila. 7 A mislio sam, posle svega toga što je učinila, da će mi se vratiti, a nije mi se vratila. I to je videla Judeja, njena prevrtljiva sestra. 8 Naime, video sam da je u svim tim slučajevima bludničila otpadnica Izrailj, pa sam je otpustio i dao joj potvrdu o razvodu. Ali se nije uplašila Judeja, njena prevrtljiva sestra, nego i ona ode da takođe bludniči. 9 Eto, svojim je lakomislenim bludničenjem opoganila zemlju. Počinila je preljubu i na kamenu i na drvetu. 10 Ali i pored svega toga nije mi se svim svojim srcem vratila njena prevrtljiva sestra Judeja, nego prividno – govori Gospod.“
11 Na to mi je rekao Gospod: „Otpadnica Izrailj se pokazala pravednijom nego prevrtljiva Judeja! 12 Idi i objavi ove reči severu pa reci:
’Vrati se, otpadnice Izrailju – govori Gospod –
neću da te gledam gnevno.
Jer ja sam veran – govori Gospod –
i neću da se gnevim doveka.
13 Samo shvati svoje krivice.
Jer, protiv Gospoda, svog Boga, si se pobunila
i rasula svoje puteve tuđincima pod svakim zelenim drvetom,
a glas moj niste poslušali
– govori Gospod.
14 Vrati se, o, narode odmetnički – govori Gospod – jer ja sam oženjen vama i ja ću da vas uzmem: jednog iz grada i dvoje iz roda i odvešću vas na Sion. 15 Daću vam pastire po mom srcu i oni će vas napasati znanjem i razboritošću. 16 I biće ovako: kada se umnožite i budete plodni u zemlji tih dana – govori Gospod – narod više neće govoriti: „Kovčeg Gospodnjeg saveza!“ Neće im dolaziti na um i narod ga se neće sećati, jer im više neće nedostajati ili opet biti pravljen. 17 U to vreme narod će Jerusalim zvati prestolom Gospodnjim. I u njemu, u Jerusalimu, će se svi narodi okupiti ka imenu Gospodnjem i neće više hodati po samovolji svog zlog srca. 18 U to će vreme dom Judin ići sa domom Izrailjevim, i zajedno će doći iz severne zemlje u zemlju koju sam dao u nasledstvo vašim precima.
19 I pomislio sam:
„Kako da te postavim među sinove?
Kako da ti dam zemlju čežnje,
preslavno nasledstvo naroda?“
Pomislio sam: zvaćeš me „Oče moj!“
i od mene otići nećeš.
20 Ipak, kao što žena izneveri svog muža
tako ste i vi izneverili mene, o, dome Izrailjev
– govori Gospod.’“
21 Na ogolelim visovima se čuje vapaj
preklinjanja izrailjskog naroda,
jer su izopačili svoje puteve
i zaboravili su Gospoda, svog Boga.
22 „Vrati se, o, narode odmetnički!
Ja ću da izlečim vaše otpadništvo.“
„Evo nas! Tebi smo došli
jer ti si Gospod, naš Bog.
23 Zaista, sa uzvišica stiže obmana,
a metež sa planina.
Zaista, u Gospodu, našem Bogu
je spasenje Izrailja!
24 Bog sramote*Stih 24 pokazuje ironiju pouzdanja u lažnog boga. Pokajnik u ispovesti Vala naziva sramotom. je proždro
trud naših otaca još od naše mladosti,
i njihova stada, njihova krda,
njihove sinove i njihove ćerke.
25 Lezimo u sramotu svoju
i neka nas pokrije naš stid!
Zgrešili smo Gospodu, našem Bogu,
mi i naši preci
još od svoje mladosti, sve do danas,
i nismo poslušali glas Gospoda, našeg Boga.“