4
1 „Ako se vratiš, o, Izrailju
– govori Gospod – meni se vrati;
i ako skloniš svoje gadosti od mene
nećeš lutati.
2 Zaklinjaćeš se:
’Tako mi živog Gospoda!’
u istini, u pravdi i u pravednosti.
I blagosloviće se njime narodi*Vidi 1. Moj 18,18.
i njime će se hvaliti.“
3 Govori Gospod Judejcima i Jerusalimu:
„Uzorite svoje neuzorano tlo
i ne sejte u trnje!
4 Obrežite se Gospodu
i uklonite obreske sa svojih srca –
o, Judejci i stanovnici Jerusalima –
da se ne bi kao vatra obrušio moj gnev
i rasplamteo se, a nikog nema da gasi zbog zala vaših dela.
Propast sa severa
5 Objavite u Judi i u Jerusalimu, najavite i recite:
’Zatrubite u trubu po zemlji!’
Ispunite je povicima i recite:
’Okupimo se!
Hajdemo u utvrđene gradove!’
6 Podignite zastavu prema Sionu.
Bežite i ne stajte!
Jer ja sa severa donosim propast
i veliko razaranje.“
7 Podigao se lav iz svog šipražja,
zatirač naroda je krenuo
i izašao iz svog mesta,
da ti zemlju pretvori u pustoš.
A tvoji gradovi će pasti u ruine
bez stanovnika.
8 Zato opašite kostret,
žalite i kukajte,
jer se od nas nije okrenuo
plamen Gospodnjeg gneva.
9 „I tog će dana – govori Gospod –
da nestane srčanosti u caru i u glavarima.
Sveštenici će se užasnuti,
a proroci preneraziti.“
10 A ja sam rekao: „Jao, Gospode Bože, zaista si sasvim zavarao ovaj narod i Jerusalim govoreći: ’Mir vam pripada’, a evo mač je došao do grla.“
11 U to će se vreme reći ovom narodu i Jerusalimu: „Zažareni pustinjski vetar sa ogolelih visova duvaće na ćerku mog naroda, ali ne da razveje i očisti. 12 Vetar prejak za sve to dolazi za mene, pa ću sada i ja da im objavim sudove.“
13 Vidi! Kao oblaci on se valja,
kao oluja su bojna kola njegova
i konji su mu od orlova brži.
Teško nama! Propadosmo!
14 Operi od zla svoje srce – o, Jerusalime – da bi bio spasen.
Dokle će u tebi da ostaju misli tvojih zlodela?
15 Jer glas objavljuje iz Dana,
najavljuje nevolju iz gorja Jefremovih.
16 „Obznanite narodima.
Evo, najavite Jerusalimu:
’Vojnici opsadnici dolaze iz daleke zemlje,
da buče pokličima protiv Judinih gradova.
17 Kao stražari na polju ga napadaju, opsedaju ga
jer se protiv mene pobunio
– govori Gospod.
18 Tvoji putevi i tvoja dela
su ti doneli ovo.
Ovo je tvoja zloba –
gorko je
i do srca ti je proniklo.’“
19 Moja utroba! Moja utroba!
Previjam se jer mi srce uzdiše.
A moje srce neće da ćuti
jer je zvuk trube koji si čula, dušo moja,
bojni poklič.
20 Javljaju o razaranju za razaranjem,
jer su svu zemlju opustošili.
Naprečac su opustošili moje šatore
i za čas moje zavese.
21 Dokle ću da gledam zastavu
i da slušam zvuk trube?
22 „Baš je lud moj narod jer me ne poznaje.
Oni su budalasta, neurazumljena deca.
Vešti su da čine zlo
a ne znaju da čine dobro.“
23 Kad sam pogledao po zemlji –
pustoš i praznina.
I na nebo –
ostalo bez svoga svetla.
24 Pogledao sam brda – a ona se tresu;
i sve uzvišice – i one se ljuljaju.
25 Pogledao sam – a ono nema ni čoveka,
i sve su nebeske ptice odletele.
26 Pogledao sam – plodna dolina je bila kao pustinja;
i svi njeni gradovi su bili oboreni pred Gospodom
i pred plamenom njegovog gneva.
27 Jer govori Gospod:
„Pustoš će biti po svoj zemlji,
ali neću da je sasvim uništim.
28 Zbog ovoga će zemlja da tuguje
i nebo će gore da pocrni.
Rekao sam, odlučio sam i neću se pokajati.
Ne povlačim se od toga.“
29 Od pokliča konjanika i strelaca
beži sav grad.
Ljudi se zavlače u čestare
i veru se po krševima.
Svaki grad je napušten
i u njima niko ne prebiva.
30 A ti – o, poharana – šta ti radiš?
Makar se i oblačiš u skerlet,
kitiš se zlatnim nakitom
i bojama bojiš svoje oči –
uzalud se ulepšavaš.
Prezreli su te tvoji ljubavnici
i traže ti glavu.
31 Čujem: zvuči kao žena u bolovima,
kao vrisak prvorotkinje glas je ćerke sionske.
Ona sopće i širi ruke:
„Teško meni jer sam iznurena,
i moj je život u rukama ubica!“