5
Niko nije pravedan
1 „Protrčite po trgovima Jerusalima.
Gledajte, posmatrajte,
tražite po ulicama:
da li ćete pronaći čoveka,
ijednog koji postupa po pravdi i koji teži vernosti,
pa da oprostim gradu.
2 ’Tako mi živog Gospoda!’, ako tako i govori narod,
zapravo se lažno zaklinju.“
3 O, Gospode, ne traže li tvoje oči vernost?
Ti si ih udarao, ali nisu popustili;
dokrajčio si ih, ali su odbili da prihvate karanje.
Okamenili su svoje obraze da su tvrđi nego stena
i odbijaju da se vrate.
4 Ja sam rekao: „Baš su siromasi,
i baš su ludo postupili
jer ne poznaju Gospodnji put
i propise Boga svoga.
5 I sebi sam rekao da ću ići velikašima,
pa ću njima da govorim,
jer oni poznaju Gospodnji put i propise Boga svoga.“
Ali su i oni složno skršili jaram
i izlomili okove.
6 Zato će ih napasti šumski lav,
pustinjski vuk će ih opustošiti
i ris će vrebati kod njihovih gradova.
I svako ko izađe od njih biće rastrgnut u komade,
jer su mnogi njihovi prestupi
i brojna su njihova otpadništva.
7 „I kako ću sve to da ti oprostim?
Tvoja su me deca ostavila
i zaklela se lažnim bogovima.
Ja sam ih nasitio,
a oni su učinili preljubu
i žurili u kuću bludnice.
8 Oni su kao ugojeni, jedri ždrepci,
pa svaki rže za ženom svog bližnjeg.
9 Zar zbog toga da ih ne kaznim?
– govori Gospod.
Nad narodom poput ovog
zar da se ne osveti moja duša?
10 Idite među redove njegove loze i iskidajte ih,
ali ne činite potpuno uništenje.
Odstranite posečene lozice
jer ne pripadaju Gospodu.
11 Jer su me sasvim izneverili
dom Izrailjev i dom Judin
– govori Gospod.“
12 Lagali su o Gospodu
jer su rekli: „Nije on takav!
Neće nas da zadese ni zlo ni mač,
a ni gladi nećemo videti!
13 Proroci su postali poput vetra
jer reč nije u njima,
pa neka im tako i bude učinjeno.“
14 Zato govori Gospod Bog nad vojskama:
„Zato što su tako izjavili,
evo, moje ću reči u tvojim ustima da pretvorim u vatru,
a ovaj narod u drva, pa će ih progutati.
15 Evo, dovodim na tebe narod izdaleka,
dome Izrailjev – govori Gospod.
To je krepak narod, drevni narod,
narod čiji jezik ne razumeš šta god da govore.
16 Tobolac im je poput groba otvoren
i svi su ratnici.
17 Progutaće ti i letinu i hranu.
Progutaće ti sinove i ćerke.
Progutaće ti stada i krda.
Progutaće ti vino i smokve.
Razoriće ti mačem utvrđene gradove
u koje si se uzdao.
18 Ali tih dana – govori Gospod – neću te sasvim satrti. 19 Jer tada ćete upitati: ’Zašto nam čini sve to Gospod, naš Bog?’ A ti ćeš im odgovoriti: ’Kao što ste napustili mene i služili tuđim bogovima u svojoj zemlji, tako ćete sada da služite tuđincima u zemlji koja nije vaša.’
20 Najavite ovo u domu Jakovljevom
i objavite u Judi. Recite:
21 ’Čujte sad ovo, ludi i nerazumni narode,
koji ima oči, a ne vidi
i koji ima uši, a ne čuje!
22 Zar se mene ne bojite? – govori Gospod.
Ne drhtite li od mene
koji sam večnom uredbom postavio pesak za granicu moru,
i ono ga ne prelazi?
Ako se i ustalasa,
ono se ne izliva;
talasi mu huče,
ali se ne prelivaju.’
23 Ali ovaj narod ima srce prkosno i odmetničko,
skrenuli su i udaljili se.
24 Nisu rekli od srca:
’Sad se bojmo Gospoda, našeg Boga
koji nam daje ranu i poznu kišu na vreme,
koji nam čuva sedmice određene za žetvu.’
25 Vaše su krivice sve ovo uskratile
i vaši su gresi zadržali ovo dobro.
26 Jer se u mom narodu nalaze zlikovci
što vrebaju kao ptičari iz zasede,
što postavljaju zamke da hvataju ljude.
27 I kao što je kavez pun ptica,
tako su njihove kuće pune prevare.
Zato su postali silni i nagrabili su blaga.
28 Ugojeni su i uglađeni.
Oni preteruju u zlu, ne mare za pravo sirotinje,
napreduju, ne sude za pravo siromaha.
29 Zar zbog toga da ih ne kaznim?
– govori Gospod.
Nad narodom poput ovog
zar da se ne osveti moja duša?
30 Grozota i strahota
se događaju po zemlji.
31 Proroci prorokuju laž
i sveštenici vladaju po svome,
a moj narod sve to voli!
Ali šta ćete na kraju da radite?!