4
Elifas
1 Tada je Elifas iz Temana uzvratio ovako:
2 „Hoćeš li imati strpljenja da ti neko odgovori?
Ali ko bi se mogao uzdržati od reči?!
3 Eto, poučavao si mnoge
i ruke klonule si snažio.
4 Posrnulog su tvoje reči podizale
i kolena si klecava jačao.
5 A sad, kada je tebe snašlo,
postao si nestrpljiv;
kad se tebe taklo,
ti si preneražen.
6 Nije li bogobojaznost tvoja pouzdanje tvoje,
a čestitost puteva tvojih nada tvoja?
7 Molim te, seti se: ko je nevin postradao?
Gde su to pravednici satrveni bili?
8 Koliko sam ja video, oni koji oru nepravdu
i nevolju seju, baš to i žanju.
9 Oni ginu od Božijeg daha,
iščezavaju od duha gneva njegovoga.
10 Rika lava, lavlje urlikanje
i zubi lavića se lome.
11 Lav skapava bez plena
i lavići se gube.
12 Znaš, k meni je potajno doprla reč,
o tom mi je uho šapat uhvatilo;
13 u nemirnim mislima, u viđenjima noćnim,
kad ljude ophrva duboki san;
14 strah i trepet su me spopali
i od njih mi kosti zazvečaše.
15 Tek, duh mi je prešao preko lica
i dlake na telu su mi se naježile!
16 I on stade,
ali mu nisam razaznao lik.
Bio mi je neki oblik pred očima
i čuo sam glas koji šapuće:
17 ’Zar smrtnik može da bude pravedniji od Boga?
Zar je čovek čistiji od Sazdatelja svoga?
18 Pa on se ni u sluge svoje ne pouzdaje
i anđelima svojim on nalazi manu,
19 a kamoli onima što žive u nabijačama,
što im je temelj u prašini
i koje smrskaju ko moljca.
20 Satiru ih u komade od jutra do sutra,
zauvek iščezavaju i niko ne mari.
21 Nije li uže njihovog šatora iščupano?
Pomreće bez mudrosti.’