5
1 Hajde, pozivaj! Ko će ti se odazvati?
Kome od svetih ćeš da se okreneš?
2 Bezumnika ubija bezumlje,
a lakovernog satire zavist.
3 Lično sam video bezumnika kako se odomaćuje
i odmah sam prokleo njegovo gazdinstvo.
4 Jer, deca su mu daleko od sigurnosti,
ginu na vratima, a nema ko da ih izbavi.
5 Letinu njegovu jede ko je gladan,
kupi je čak i ispod trnja,
dok žedan vreba na njihovo blago.
6 Jer šteta ne izlazi iz prašine
i iz zemlje ne niče nevolja;
7 već se čovek rađa za nevolju
ko što u vis vrcaju varnice.
8 Ali ja bih da Boga tražim
i Bogu svoj slučaj da iznesem;
9 njemu, što velike stvari čini,
neistraživo mnoštvo čudesa njegovih;
10 njemu, koji daje kišu zemlji
i koji šalje vodu poljima;
11 njemu, koji ponižene na visinu stavlja
i žalosne na sigurno diže;
12 njemu, koji mrsi naume lukavih
i ne daje da im ruke s uspehom posluju.
13 Bog nadmudruje mudre njihovim lukavstvom,
sunovraćuje savet prepredenih
14 koji usred dana pomrčinu sreću
i u podne pipaju ko noću.
15 Da, Bog spasava od mača iz njihovih usta
i siromaha iz ruku jakoga!
16 Tad ubogi zadobija nadu,
a nepravda zatvara usta svoja.
17 O, kako je blagosloven čovek koga Bog prekoreva!
Zato ne preziri opomenu Svemoćnoga.
18 Jer on i rani i zavije;
on udara, ali ruke njegove leče.
19 Od šest će te nevolja spasti,
a i u sedmoj zlo te se neće dotaći.
20 U gladi će te spasti, od smrti
i od snage mača u ratu.
21 Sakriven ćeš biti od šibe jezika
i nećeš strepeti od propasti kad stigne.
22 Smejaćeš se razaranju i gladi
i nećeš strepeti od zemaljskih zveri,
23 jer ćeš biti u savezu s kamenjem po polju
i zemaljske će zveri biti u miru sa tobom.
24 Videćeš da si siguran u šatoru svome,
obilazićeš imanje svoje i ništa mu zafaliti neće.
25 Videćeš da će ti deca biti brojna,
da je tvojih naslednika kao trave po zemlji.
26 Jedar ćeš otići u grob,
kao što se u pravo vreme sakuplja snop žita.
27 Eto, to smo proučili. To je tako.
A ti si čuo, pa primeni to na sebe!“