23
Jov
1 A Jov je odgovorio ovim rečima:
2 „Još i danas je jetka moja žalopojka
i s mukom se borim da ne bih ječao.
3 O, kada bih znao gde ću da ga nađem,
došao bih do njegovog mesta!
4 Pred njim bih izložio svoj slučaj,
dokazima usta svoja napunio.
5 Da mi je da znam kojim bi mi rečima odgovorio;
da mi je da razumem šta bi mi rekao.
6 Da li bi se silom velikom parničio sa mnom?
Ne bi, nego bi se zauzeo za me.
7 Onde bi se pravednik sa njim raspravio,
moj bi me sudija zauvek izbavio.
8 Gle, odem li napred, njega nema;
ni pozadi njega ne opažam.
9 Ne vidim ga ni na levo, tamo gde deluje;
ne vidim ga ni na desno, kada se okrene.
10 Ali on zna put kojim idem;
pretapa me da čist budem poput zlata.
11 Po njegovoj stopi moj je korak išao,
njegovog sam se puta držao i nisam skretao.
12 Zapovest njegovih usana nisam napustio,
čuvao sam reči njegove više nego hleb nasušni.
13 Ali on je jedini i ko će da ga menja!
Šta god da poželi, on tako i čini.
14 Naume će svoje, meni namenjene, izvršiti,
a u njemu još je takvog mnogo čega.
15 Zato sam preplašen od njega;
kad razmišljam, ježim se od njega!
16 Elem, Bog je moje srce smalaksao,
Svemoćni me je prestravio;
17 ipak nisam bio satrt mrakom,
niti mi je gusta tama zaklonila lice.