Psalam 72
Solomonu.
1 O, Bože, propise svoje caru podaj
i pravednost svoju sinu carevome!
2 Nek narodu tvome on pravedno sudi
i siromasima prema propisima.
3 Neka gore narodu mir donesu
i brda pravednost.
4 On će siromasima da sudi,
deci ubogih pobedu daće
i skršiće tlačitelja.
5 Bojaće te se ljudi dok je sunca i meseca,
od roda do roda.
6 Spustiće se kao kiša na košenu travu
i poput pljuskova natapaće zemlju.
7 U njegovim danima procvetaće pravednik
i obilje mira dok meseca bude bilo.
8 Vladaće od mora do mora
i od reke do krajeva gde zemlja prestaje.
9 Kleknuće pred njim pustinjska plemena,
protivnici njegovi lizaće prašinu.
10 Prineće mu prinos
carevi tarsiski i ostrvski;
carevi Save i Seve
danak će da daju.
11 Pokloniće mu se svi carevi,
svi narodi služiće mu.
12 Jer on će da izbavi ubogog što za pomoć vapi,
i siromaha bez pomoći niotkuda.
13 Poštedeće slabog i ubogog,
živote ubogih spasti.
14 Od tlačenja i nasilja život njihov otkupiće,
očima njegovim krv njihova dragocena će biti.
15 Živ nek bude!
Nek mu daju od zlata savskoga;
neka stalno za njega se mole,
od jutra do sutra blagosiljaju ga.
16 Nek pšenicom obiluje zemlja,
nek se rod njegov povija na vrhu gora, kao na Livanu;
nek procveta narod iz gradova
ko trava zemaljska.
17 Njegovo ime nek bude doveka,
neka traje dokle je i sunca.
Nek u njemu svi narodi blagoslove se
i blaženim nek ga nazivaju.
18 Blagosloven bio Gospod Bog, Bog Izrailja,
on jedini čudesa čini.
19 I blagosloveno doveka bilo njegovo slavno ime,
nek svu zemlju slava mu ispuni.
Amin! Amin!
20 Dovršiše se molitve Davida, sina Jesejevog.