3
1 Tražila sam u noćima na postelji svojoj
onog koga voli duša moja,
tražila sam
i nisam ga našla.
2 Ustaću, grad ću obigrati,
po ulicama i po trgovima ću tražiti
onog koga duša moja voli.
I tražila sam ga, ali ga nisam našla.
3 Našli su me stražari što obilaze grad:
„Jeste li videli onoga
koga voli duša moja?“
4 I tek što sam ih malo prošla,
našla sam onog kog mi duša voli.
Zgrabila sam ga i puštala ga nisam
sve dok ga nisam dovela do kuće majke moje,
do odaje one što me je rodila.
5 Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas
lanadima i košutama poljskim,
ne budite i ne dižite moju ljubav
dok joj se ne prohte.
6 Šta se to iz pustinje diže
ko oblaci dima,
namirisano smirnom, tamjanom
i svim mirisnim pomastima trgovačkim?
7 Gle, to je ležaljka Solomonova,
a oko nje su šezdeset delija,
neki od junaka Izrailja.
8 Svaki od njih mač je dograbio,
ratovanju su vični;
svakom od njih mač o bedru,
zbog noćnih strahota.
9 Od stabala livanskih je sebi
nosiljku načinio car Solomon.
10 Od srebra joj je načinio motke,
naslon od zlata,
sedište od skerleta,
a unutrašnjost su joj kožom*Igra reči na izvornom jeziku: koža – sa ljubavlju. obložile ćerke jerusalimske.
11 Izađite i gledajte,
o, ćerke sionske, cara Solomona
s krunom kojom ga okrunila majka njegova
na dan njegovog venčanja,
na dan kada mu se srce radovalo!