6
Prijateljice
1 Gde je otišao voljeni tvoj,
o, najlepša među ženama?
Kuda se okrenuo voljeni tvoj
da ga tražimo sa tobom?
Ona
2 Voljeni je moj sišao u vrt svoj,
na leje začina,
da pase po vrtovima
i ljiljane bere.
3 Ja pripadam mome voljenome
i meni pripada moj voljeni
koji pase među ljiljanima.
On
4 Lepa si, voljena moja,
kao Tersa ljupka i kao Jerusalim,
strahovita kao vojska s barjacima.
5 Oči svoje s mene skreni
jer me zaluđuju,
a kosa ti je poput stada koza
što se spušta niz Galad.
6 Zubi su ti kao stado ovaca
što dolazi sa kupanja.
Svaka od njih blizance nosi
i jalove među njima nema.
7 Kao kriška nara
čelo je tvoje iza vela tvoga.
8 Neka je šezdeset carica,
osamdeset inoča
i nebrojeno mladih žena;
9 alʼ je jedna golubica moja bez mane.
Ona je ljubimica majke svoje,
miljenica one što je rodi.
Videle su je devojke i blaženom je prozvale,
a carice i inoče su je hvalile.
Prijateljice
10 Ko je ona što se javlja kao zora,
lepa kao puni mesec, ko sunce bez mane,
strahovita kao vojska s barjacima?
On
11 Sišao sam u orašnjak,
pregledao izdanke u dolu,
da vidim hoće li da propupi loza
i nar da procveta.
12 Alʼ me duša, a da nisam znao,
posadi na kola mojih velikaša.
Prijateljice
13 Vrati se! Vrati se, o, Sulamko!
Vrati se, vrati da te pogledamo!
On
Zašto da gledate u Sulamku
kao u igru dva tabora.