7
1 Kako su ljupka stopala tvoja u sandalama,
o, ćerko velikaška!
Obline bokova tvojih su kao dragulji,
kao rukotvorina umetnika.
2 Pupak ti je ko okrugli pehar
kome nikad ne zafali vina;
stomak ti je ko snopić pšenice
okružen ljiljanima.
3 Grudi su tvoje kao lanad,
blizanci srnini.
4 Vrat ti je kao kula od slonovače,
oči jezerca Esevona na vratima vatravimskim;
nos ti je kao kula livanska
što gleda na Damask.
5 Glava je tvoja poput Karmila,
kosa ti je kao carski skerlet.
U lokne se tvoje car upleo.
6 Kako si lepa!
Kako si ljupka voljena u svojim čarima!
7 Stas ti je kao drvo palme,
a grudi ti ko grozdovi.
8 Zato kažem: „Ja bih se na palmu peo,
držao se za stabljike njenog voća.“
Nek mi tvoje grudi budu ko grozdovi na vinovoj lozi,
dah nosa tvoga ko miris jabuka.
9 Usta su tvoja kao dobro vino.
Ona
Ono glatko klizi mome voljenome,
ono nežno curi sa usana onih što spavaju.
10 Ja pripadam mome voljenome,
a on za mnom žudi.
11 Dođi, voljeni moj! Hajdemo u polja,
hajde da noćimo po selima!
12 Dignimo se rano, hajdemo u vinograde
da vidimo je li propupila loza,
da li se rascvetala,
jesu li se rascvetali narovi.
I tamo ću ti dati ljubav svoju.
13 Mandragore odišu mirisom,
a na vratima je našim sve probrano voće.
A ja sam za tebe sačuvala i novo i staro,
o, voljeni moj!