15
Elifas
1 Tada je Elifas iz Temana uzvratio ovako:
2 „Zar mudar čovek odgovara u vetar,
zar svoj stomak puni istočnim vetrom?!
3 Raspravlja li rečima beznačajnim
i govorima koji nikome nisu na korist?
4 A ti satireš pobožnost,
razmišljanje pred Bogom ometaš.
5 Krivice tvoje pouku daju ustima tvojim,
jezikom se lukavim ti služiš.
6 Sopstvena te usta osuđuju ko krivca,
a ne ja; sopstvene usne protiv tebe svedoče.
7 Da ti nisi prvorođeno ljudsko biće,
iznedren pre planina?
8 Da nisi slušao Božije tajne savete
i za sebe zadržao mudrost?
9 Šta to ti znaš, a mi da ne znamo?
Šta ti shvataš, a da nama to nije dano?
10 Među nama ima i sedih i starih,
starijih i od oca tvoga.
11 Šta, nisu ti dovoljne Božije utehe
i obzirno upućena ti reč?
12 Zašto ti se srce tvoje ponelo?
Zašto ti sevaju oči tvoje,
13 pa se tvoj duh protiv Boga okrenuo
i ustima svojim prosipaš reči?
14 Pa šta je čovek da bi čist bio,
da bi pravedan bio onaj što ga žena rodi?!
15 On se ni u svete*Anđele svoje ne pouzdaje,
očima njegovim ni nebesa nisu čista,
16 a kamoli gnusan i iskvaren čovek,
čovek što nepravdu kao vodu pije!
17 Elem, ja ću ti reći! Mene poslušaj,
objaviću ti ono što sam video;
18 ono što su mudri ljudi predali od predaka svojih
i to nisu prikrili.
19 A samo je njima zemlja bila dana
i tuđinac nije prolazio među njima.
20 Tek, zlobnik se u bolu previja kroz sve dane,
i malo godina je određeno okrutnome.
21 Zvuk strahote mu je u ušima
i dok je još mir zatirač mu dolazi.
22 Ne nada se povratku iz tame,
jer je za mač obeležen.
23 Potuca se zbog hleba: ’Gde je?’
On zna da mu se bliži crni dan.
24 Plaše ga i zebnja i nevolja,
nadvladavaju ga kao car za napad spreman;
25 jer na Boga ruku svoju diže,
pred Svemoćnim oholo se drži.
26 On juriša drsko protiv Boga,
nosi štit veliki i jaki.
27 Lice mu je zadriglo,
bokovi mu usaljeni;
28 živi u ruinama od gradova,
u kućama napuštenim
što postaće gomile kamenja.
29 Bogat neće biti i blago mu potrajati neće,
imanje mu se neće širiti po zemlji.
30 On neće pobeći iz tame,
plamen će mu izdanak sparušiti
i nestaće u dahu Božijih usta.
31 Nek se ne uzda u bezvredno jer je zaveden,
jer će mu bezvredno postati nagrada;
32 a nagrađen će biti i pre svoga dana
i grana mu neće ozeleneti.
33 Kao loza otrešće svoj nezreli grozd
i kao maslina strešće cvat svoj.
34 Jer jalovo je društvo bezbožničko,
a šatore podmićenih vatra progutaće.
35 Začeće nevolju, a rodiće zlobu,
stomaci im spremni za obmanu.“