16
Jov
1 A Jov je odgovorio ovim rečima:
2 „Mnogo sam ja takvih stvari čuo,
svi vi ste mi mučni tešioci!
3 Ima li kraja pričanju u vetar?
Šta te to tera da mi odgovaraš?
4 I ja bih poput vas govorio
da ste vi na mome mestu,
podbadao bih vas rečima
i klimao glavom na vas.
5 Ali bi vas usta moja ojačala,
usne moje donele utehu.
6 Ako bih govorio,
svoj bol ne bih ublažio;
ako bih ućutao,
koliko bola bi me napustilo?
7 Ipak, on me je iznurio;
ti si mi zatro sve ukućane moje!
8 Zgrabio si me,
bol je svedok protiv mene;
mršavost se moja podignula
da u lice me optuži.
9 Njegov me gnev razdire i spopada,
na mene zubima škrguće svojim,
dušmanin moj je na mene upro oči svoje!
10 Razjapili su svoja usta prema meni,
s prezirom mi šamaraju obraze,
okupljaju se protiv mene.
11 Zlotvoru me Bog je izručio,
bacio me u ruke zlobnika!
12 Mirno sam živeo, a on me je uzdrmao,
za vrat me je dočepao, smrskao me;
sebi me je za metu stavio;
13 strelci su me njegovi okružili,
nutrinu mi je rasparao bez milosti
i žuč mi je po zemlji prosuo.
14 Prolama kroz mene
sve prolom za prolomom,
kao ratnik prema meni tutnji.
15 Za kožu sam svoju, ja zašio kostret,
u prašinu dostojanstvo svoje uvaljao.
16 Od ridanja podbulo je lice moje,
kapci su mi poput smrti crni,
17 premda nasilja nema u rukama mojim
i moja je molitva čista.
18 O, zemljo, krv moju ne prekrivaj!
Ne bilo mesta za moj vapaj!
19 A sada, na nebesima eno svedoka moga!
Da, moj branilac je na visinama.
20 A moji prijatelji – moji posrednici vajni!
Oko moje Bogu plače.
21 Eh, kad bi se čovek pravdao sa Bogom
kao čovek sa čovekom.
22 Još godina koja prohujaće
i poći ću putem s kojeg povratka mi nema.