^
Knjiga o Jovu
Bogatstvo pravednog Jova. Njegova strpljivost u teškim iskušenjima.
Sotona opet optužuje Jova pred Gospodom. Jova snalazi bolest; vređa ga žena; pohode ga tri prijatelja.
Jovovo jadanje.
Elifasov prvi govor. Bog ne kažnjava pravoga.
Nastavak: Bezbožnik propada; koji se klanja Gospodu, izbavlja se.
Jov pravda svoje jadikovanje i prebacuje prijateljima što su nemilostivi.
Nastavak: Jov se moli Bogu ili da se smiluje na nj ili da učini kraj njegovom životu.
Vildadov prvi govor: samo je pokajanje za Jova put sreći; bezbožnici propadaju.
Jovov drugi govor: sa Svemogućim se ne može niko prepirati.
Nastavak: Jov jadikuje.
Sofarov prvi govor: Jov ima da se pokori pred sveznalim Bogom.
Jovov treći govor: on kori nadutu mudrost prijatelja i prevazilazi ih u opisu neograničene moći Božije.
Nastavak: Jov opominje svoje prijatelje na pravičnost Božiju i počinje svoj govor o Gospodu.
Kraj: Jov se tuži na ništavnost čoveka i uzalud traži utešnu nadu.
Elifasov drugi govor: on osuđuje Jovove preterane govore i opisuje nesreću bezbožnikovu.
Jovov četvrti govor: Prijatelji ga nisu razumeli i on se jada Bogu.
Nastavak: Jov vidi oko sebe samo bedu i pred sobom samo grob.
Vildadov drugi govor: opisuje, posle oštrog govora Jovu, neizbežnu propast bezbožnikovu.
Jovov peti govor: žali se na nemilost prijatelja, opisuje svoju veliku bedu, ali najposle dolazi do blažene istine da njegov spasitelj živi.
Sofarov drugi govor: On ponavlja rečenicu: radost bezbožnička ne traje dugo.
Jovov šesti govor: ipak je bezbožnicima često dobro do suda.
Elifasov poslednji govor: osuđuje Jova zbog velikih greha, govori mu da ne bude slobodan i opominje ga na pokajanje.
Jovov sedmi govor: želi, iako bez nade, da ga Bog izvede na svoj sud.
Nastavak: Božja je popustljivost prema bezbožnicima zagonetna.
Vildadov poslednji govor: Šta je čovek pred Bogom?
Jovov osmi govor: pokazuje kako i on priznaje neobjašnjivu veličanstvenost Božiju.
Jovovi završni govori: tvrdi da je nevin i pokazuje kako je prolazna sreća bezbožnikova.
Što priroda skriva, može čovek i da objasni, ali mudrost Božiju ne; put ka njoj strah je Božiji.
Jov opisuje svoju pređašnju sreću.
Jov opisuje svoju sadašnju nesreću.
Kraj govora Jovovih: tvrdi da nije kriv ni pred Bogom ni pred ljudima.
Elijujev prvi govor: objašnjava zašto prekida ćutanje i pored svoje mladosti.
Nastavak: Elijuj kori Jova zbog njegovog pravdanja sebe. Božija karanja vode spasenju duše.
Elijujev drugi govor: osuđuje slobodne reči Jovove. Svemogući ne izvrće pravde.
Elijujev treći govor: čovek svojim jadanjem udi samo sebi. Bog pravo sudi.
Elijujev poslednji govor: govori opet o pravičnosti i veličini Božijoj.
Kraj Elijujova govora: Veličanstvenost Božija u oluji.
Prvi Gospodnji govor iz vihora: Opisuje čuda stvaranja sveta i vladanja svetom i osuđuje Jovovu brzopletost.
Nastavak: čuda u životinjskom svetu svedoče o mudrosti Božijoj.
Jov pada pred Bogom. Drugi govor Gospodnji iz vihora. Opisuje svoju moć.
Produženje opisivanja.
Jovovo pokajanje. Bog ga pravda i blagosilja više nego pre.

Public Domain