^
Књига о Јову
Богатство праведног Јова. Његова стрпљивост у тешким искушењима.
Сотона опет оптужује Јова пред Господом. Јова сналази болест; вређа га жена; походе га три пријатеља.
Јовово јадање.
Елифасов први говор. Бог не кажњава правога.
Наставак: Безбожник пропада; који се клања Господу, избавља се.
Јов правда своје јадиковање и пребацује пријатељима што су немилостиви.
Наставак: Јов се моли Богу или да се смилује на њ или да учини крај његовом животу.
Вилдадов први говор: само је покајање за Јова пут срећи; безбожници пропадају.
Јовов други говор: са Свемогућим се не може нико препирати.
Наставак: Јов јадикује.
Софаров први говор: Јов има да се покори пред свезналим Богом.
Јовов трећи говор: он кори надуту мудрост пријатеља и превазилази их у опису неограничене моћи Божије.
Наставак: Јов опомиње своје пријатеље на правичност Божију и почиње свој говор о Господу.
Крај: Јов се тужи на ништавност човека и узалуд тражи утешну наду.
Елифасов други говор: он осуђује Јовове претеране говоре и описује несрећу безбожникову.
Јовов четврти говор: Пријатељи га нису разумели и он се јада Богу.
Наставак: Јов види око себе само беду и пред собом само гроб.
Вилдадов други говор: описује, после оштрог говора Јову, неизбежну пропаст безбожникову.
Јовов пети говор: жали се на немилост пријатеља, описује своју велику беду, али најпосле долази до блажене истине да његов спаситељ живи.
Софаров други говор: Он понавља реченицу: радост безбожничка не траје дуго.
Јовов шести говор: ипак је безбожницима често добро до суда.
Елифасов последњи говор: осуђује Јова због великих греха, говори му да не буде слободан и опомиње га на покајање.
Јовов седми говор: жели, иако без наде, да га Бог изведе на свој суд.
Наставак: Божја је попустљивост према безбожницима загонетна.
Вилдадов последњи говор: Шта је човек пред Богом?
Јовов осми говор: показује како и он признаје необјашњиву величанственост Божију.
Јовови завршни говори: тврди да је невин и показује како је пролазна срећа безбожникова.
Што природа скрива, може човек и да објасни, али мудрост Божију не; пут ка њој страх је Божији.
Јов описује своју пређашњу срећу.
Јов описује своју садашњу несрећу.
Крај говора Јовових: тврди да није крив ни пред Богом ни пред људима.
Елијујев први говор: објашњава зашто прекида ћутање и поред своје младости.
Наставак: Елијуј кори Јова због његовог правдања себе. Божија карања воде спасењу душе.
Елијујев други говор: осуђује слободне речи Јовове. Свемогући не изврће правде.
Елијујев трећи говор: човек својим јадањем уди само себи. Бог право суди.
Елијујев последњи говор: говори опет о правичности и величини Божијој.
Крај Елијујова говора: Величанственост Божија у олуји.
Први Господњи говор из вихора: Описује чуда стварања света и владања светом и осуђује Јовову брзоплетост.
Наставак: чуда у животињском свету сведоче о мудрости Божијој.
Јов пада пред Богом. Други говор Господњи из вихора. Описује своју моћ.
Продужење описивања.
Јовово покајање. Бог га правда и благосиља више него пре.

Public Domain